Ja ne znam resenje situacije, niti je mogu objektivno sagledati kroz par postova na forumu. Ali mozda naslucujem ponesto jer imam jako slican primer u okolini. Ja to zovem prezasticivanjem deteta. Detetu je dozvoljeno da jede/spava/radi kad hoce i sta hoce. Za svako ponasanje se nalaze opravdanja pred drugima a dete se nikad ne opominje, i precutno mu se stavlja do znanja da je njegovo ponasanje u redu. Npr. to dete gura neko drugo, a mama mu kaze: Nemoj da guras P, moze da se izmakne pa ces pasti i udariti se. Primera je milion, a to prezasticeno dete uvek ispada, po maminim recima, nevinasce, gladno, umorno....
U svakom slucaju dete nije krivo, mada mi je nekad bas tesko da suspregnem negativne emocije, narocito kad vidim da namerno cini nazao mom detetu.