evo i ja imam dvoje, stariji ima 2 g i 9 mj a maleni 4 mjeseca... ponekad je strašno teško i naporno, a najgore mi je kad se potrefi npr. stariji mora u wc a taman sam sjela dojiti... onda mlađi mora otplakat par minuta jer je tak jednostavnje nego da se veliki popiški/pokaki u gaćice... ili druga situcija... stariji ne želi zaspati sam a maleni ne želi spavati... ili maleni taman zaspe a stariji bi sad baš vrištao po kući... kud s kojim da jedan drugog ne probude?
ja imam pomoć moje mame jer smo u istoj kući, ali ne volim ni da je stariji stalno kod nje jer mu ona sve pušta i kasnije bude zbunjen što smije a što ne... a iskreno, i meni fali druženje sa njim jer smo prije bili samo on i ja... isto se ponekad osjećam kao nemajka jer se ne stignem pravo ni pomaziti s njim cijeli dan...
jedino rješenje mi je kad su obojica pospana da svi skupa legnemo na bračni krevet i zajedno spavamo... tako maleni može sisati a veliki se pomaziti kraj mene...
ako mi kućanski poslovi to ne dopuste onda kad maleni zaspi, odnesem ga baki ili ga u kolicima stavim na balkon ili ga odnesem u spavaću sobu i zatvorim vrata a stariji i ja zajedno kuhamo ručak, peremo suđe, vješamo veš... srećom mu je to zabavnije i od igre...
navečer, kad mm dođe s posla, onda se ili on igra sa starijim ili čuva bebu pa se ja igram s njim, a sve za obaviti radim po noći, jer mi je lakše propustit malo sna nego propustiti vrijeme s djecom
teško je, istina, još teže ako nemaš nikakvu pomoć, ali kao što je netko već gore napisao... kad mi se nesmiju, sve zaboravim i dala bi sve za njih...