drago mi je da mi je doktor Goluža tada se nalaktio na trbuh inače bih imala ja fazu izgona do prekosutra.

ok, druga je stvar što moje stanje psihe nije bilo spremno na porod jer naprosto se od silne okoline nisam mogla koncentrirati na sam izgon.

ali što je tu je...

uglavnom. nemoj se toga bojati. niš strašno. bolje to nego da ti dijete vuku kliještima , vakumima i kojekakvim gadostima.
ili da nedaj bože završi na intenzivnoj zbog silnih trauma od 10satnih izgona.

eh, da. mene je babica prije toga malo izrezala. napravila mi je epi ali zato jer sam joj ja rekla da to učini za svaki slučaj makar je ona sama rekla da ona najradije ne bi jer joj se sve dolje činilo super rastezljivo.
tako da sam na kraju imala nešto malo šavića koji su mi zarasli za par dana.

ali...ružna strana toga bila bi ova... naime, žena koja je bila sa mnom u sobi...cimerica...njoj je porod bio katastrofa.
ali nju nije porađao doktor Goluža kojem ja još jednom zahvaljujem na dobro obavljenom poslu (počevši od same faze otvaranja , preko izgona pa sve do šivanja pice koju mi je super sredio da je bolja čak nego prije poroda)...
naime, njoj je beba bila visoko i nikak se nije htjela spustiti.
tako da joj je valjda 5 doktora i babica nalijegalo na trbuh pa su joj skoro rebra polomili i to ju je valjda 2 tjedna boljelo.
no, mali je na kraju još i na intenzivnoj završio prvi dan...njoj se cice upalile...ajme užas...
na kraju je sve hvala bogu ipak bilo ok ali ona jadna se napatila za poludit.

a mislim...sve u svemu... kad vidiš kako se sve porod zna iskomplicirati... rodila bi i na usta samo da s djetetom sve bude dobro.