Ja se ne sjećam koliko je Lea imala kila sa 3 godine; ali danas sa skoro 6 ima 17 kila.
Uvijek je tako, na dnu ljestvice po kilama, pri vrhu po visini (što mi je čudno i pokazuje da su ljestvice nerealne)
Sad sam joj izračunala BMI prema onom linku koji je klara poslala - bolje da nisam
Međutim nikad ju nitko nije nazvao pothranjenom (a pod silnim smo kontrolama).
Što se tiče hranjenja, ja ne mislim da ona malo jede, dapače, a nekih vrsta hrane (kolača) može pojesti nevjerojatne količine. Osim toga voli sve masno, prženo, špek, pršut - u dućanu žica da joj kupim čajnu kobasu. Mene više od nehranjenja brine sve veća izbirljivost i izbacivanje voća i povrća. Ali nije tako bilo oduvijek, kad je bila beba imali smo velike probleme sa hranjenjem, a i kasnije. Možda je glupo ali MM i ja smo uvjereni da joj vitamini (Multivitamin od ChildLife) otvaraju apetit.
U mojoj obitelji inače postoji čitava hrpa djece koja ne jedu. Svi su vrlo tanki, problem im je kupiti hlače, na rođendanima u glas viču 'Ja ne jedem tortu'. Prema iskustvima sa tom djecom bih rekla da je bolji pristup problemu nekakva disciplina oko hranjenja i inzistiranje da se nešto pojede - pri čemu nikako ne mislim na prisilu ili šopanje - nego neki totalno ležeran pristup i prepuštanje odluke djetetu. Zapravo, RED oko hranjenja, uporno nuđenje, to je pravi termin.
Mislim da genetika u svemu tome igra priličnu ulogu. MM je vrlo mršav, 'ne prima ga se' što se kaže, a može jako puno jesti (i k tome, zanimljivo, ima povišen i šećer i kolesterol).
 |
|||
Odgovori s citatom
Mima prvotno napisa
