Naime, malo-malo pa čujem sa svih strana ''pa zašto ne ostaviš to dijete baki i dedi (s kojima živimo, samo da napomenem) i odeš nekam van, na kavu i sl., moraš dijete navikavati da ne budeš samo ti uvijek pored njega, nek se malo osamostali.... '' i slično, a ja ne samo da nemam želju za takvim čim jer nemam nekakivih obaveza koje bih morala obavljati bez njega pa ga uvijek vučem za sobom (dobro, morat ću na faks na ispite, ali o tome ću razmišljati kad dođe vrijeme ) i grozna mi je pomisao da ga bilo kome ostavim (osim MMu, naravno).
Dakle, da li ja takvim ponašanjem škodim djetetu?? U biti je ovo retoričko pitanje jer mi instinkt govori da ne, ali svejedno pitam....
Kakva su vaša iskustva??