Iskustva adaptacije na vrtic/jasle u inostranstvu

[IvanaR]

Trenutak polaska moje macke u jasle se sve vise priblizava i ja pokusavam osmisliti strategiju kako da nam taj neizbezan stres sto lakse prodje. Citam iskustva ostalih roditelja na forumu i portalu, skupljam ideje. Na primer cini mi se jako logicno da je bolje da se dete prvo upozna sa novom okolinom i vaspitacicom u maminom prisustv, pa da se potom postepeno navikava na mamino odsustvo, ali sad u poznatom okruzenju. Sa druge strane tete se cesto protive ovome objasnjavajuci da su to onda 2 adaptacije umesto jedne. Ja smatram bolje dve manje stresne nego jedna hiperstresna.
I obavezno pozdravljanje pre odlaska mi je sasvim ok, to sam uvela i kad idem nekud, a ona ostaje sa tatom, bakom... Iskradanje nikako.
E sad, zanima me da li neko ima iskustva sa adaptacijom u nekoj nebalkanskoj zemlji. Kako oni tamo to shvataju i sta savetuju roditeljima? Ako je neko vec izmislio rupu na saksiji, zasto da je mi ponovo izmisljamo? Zasto ne iskoristiti tudja iskustva.

[blond lady]

ja sam krenula sa 3 godine u Njamečkoj u vrtić, ne sjećam se točno kakva je bila adaptacija ali što se jako dobro sjećam je da sam bila dosta usamljena, nisam znala jezik, i poslje kad sam savladala jezik nikad se nisam osjećala pripadajućom u grupi....kad vidim kako moja cura uživa od prvog dana u vrtiću, kako se veseli svojim tetama i prijateljima kod mene je bila totalno drugačija priča...ipak je to bio drugačiji mentalitet koji je se već i kod djece osjetio

[Elly]

E sad, zanima me da li neko ima iskustva sa adaptacijom u nekoj nebalkanskoj zemlji. Kako oni tamo to shvataju i sta savetuju roditeljima?

Moja E je sa 4g1mj krenula u vrtic u Italiji. Pritom nije imala nikakva iskustva ni sa jaslicama ni sa vrticima - bila je samnom kuci.

Imali smo dogovor sa ravnateljicom vrtica da dodjemo s njom jedan dan u doba rucka. Upoznali su je sa svim tetama, a posebno sa onima iz njene grupe (makar ovdje djeca dolaze u kontakt sa svim tetama jer je svaka zaduzena za neku edukativnu aktivnost), provele kroz vrtic, uvele ju u njihovu sobu (u kojoj inace borave do skupljanja za dorucak i kasnije nakon rucka za mirnije aktivnosti, sve ostalo vrijeme djeca iz svih grupa provode ili svi zajedno ili u drugim sobama ovisno o aktivnostima) da se tamo malo poigra, tako da zna gdje ce u ponedjeljak doci.
Napravljena je pauza od tih par dana - razgovor je bio u srijedu - da mi jos s njom kod kuce popricamo i vidimo kako 'dise' povodom vrtica, kako je se dojmio, da li se veseli odlasku.

Preporuka je bila da ju prvi dan dovedemo malo kasnije, kako bi izbjegla scene plakanja djece pri odlasku roditelja. Moram napomenuti da ovo nije bio niti pocetak vrticke godine - krenula je negdje u studenom, ako me sjecanje ne vara - ali naravno, uvijek ima djece koja teze reagiraju na to da mama/tata odlaze a oni ostaju, i to su htjeli izbjeci.
Tako je i bilo, vrticka teta ju je uvela, mi smo bili u kutu sobe, posjela ju je u grupu i onda su poceli s pjesmicom "Ja se zovem X - Kako se ti zoves?" pa po redu djeca govore svoje ime, a onda ih sva djeca ponavljaju... Uglavnom, da se tako upoznaju na jednostavniji nacin.
Prvi dan je trebala ostati do 10h. U 9:30h nam je teta rekla da probamo izaci iz sobe i pricekamo vani.
U 10:00h smo trebali otici kuci, no teta nam je rekla da se prosetamo i vratimo po nju u 11h, jer adaptacija odlicno napreduje.
U 11h smo dosli po nju, i ona nije htjela ici kuci , i tako smo se opet setali do podneva, i onda ju nagovorili da dodje kuci.

Prvi tjedan je ostajala u vrticu do prvog izlaza (11:45 - za djecu koja ne rucaju).
Drugi tjedan je ostala u vrticu do drugog izlaza (12:45 - za djecu koja rucaju ali ne ostaju na popodnevnim aktivnostima - ovdje nema spavanja u vrticu).
Onda su dosli zimski praznici, i negdje par tjedana nakon praznika, pocela je ostajati puno vrijeme, do 15:40h.

Sve u svemu, adaptacija nam je prosla vrlo glatko, E je vrlo brzo stekla svoje prijatelje, odnosi s tetama i osobljem su bili odlicni, uvijek smo se mogli zaustaviti s njima u razgovoru i izvjestaju, i vrtic u Italiji nam je jedno super pozitivno iskustvo.

[polfezna]

Mishica je krenula u vrtic u Austriji. Adaptacija je potpuno individualna. Prvih desetak dana sam ja isla sa njom svaki dan na nekih sat-dva, stim da sam se trudila da ne bude zalepljena za mene, vec da se igra a da moze doci do mene kada zeli.Onda smo polako krenuli sa tim da ja izadjem iz vrtica(sa njenim saznanjem) na po pola sata. Tu je vec krenulo plakanje. Vaspitacica je prognozirala da to kod nje nece ici bez plakanja jer je bila jako vezana za mene a pritom nije znala jezik. Dakle, predlozila je ili da stisnem zube i istrpim par dana plakanja ili da vrtic odlozimo za godinu dana. Odluku su prepustili meni i bili su spremni cak i prihvatiti varijantu da jos dugo ja dolazim sa njom ali i sama sam shvatila da to bas ne bi bilo ucinkovito jer bi tako vrtic shvatila kao "igraonicu" u koju se dolazi sa mamom i svakako bi imali problem sa odvajanjem kad-tad. Tako sam je onda ostavljala na po pola sata, posle par dana sat vremena i nakon mesec dana 3 sata. Tako je bilo celih godinu dana kada se konacno potpuno sazivela sa vrticem i sama trazila da duze ostaje.

[Bobica]

jel ima neka tema o adaptaciji u domaće vrtiće/jaslice - ne mogu pronaći - pa eto ako netko zna neka me uputi pliz!

[IvanaR]

Ja sam našla ove dve:

http://forum.roda.hr/threads/52740-p...aptacija+jasle

http://forum.roda.hr/threads/35252-d...aptacija+jasle

Od septembra će i meni ovo biti jako aktuelno, pa sad čitam tuđa iskustva, da znam šta sve može da me snađe. Inače, do sada sam sve novine oko D ja odrađivala, ali kroz adaptaciju će morati da prođe sa tatom, jer će on tada biti na odmoru. Baš mi je žao što neću moći da budem tada uz nju.

[Maxime]

Nasa malecka s 1. rujnom krece u Becki vrtic i suprug i ja nakon razgovora s ravnateljicom zagrebackog vrtica nemamo strahova.
Nasa zhabica koja ima 3,5 (jos) ne govori njemacki, ali ce brzo naucit ...
Tako malim klincima nije bitan jezik vec non-verbalna komunikacija, pogledajte samo klince koji se skompaju na plazi i satima zajedno igraju (nije im bitan jezik vec zajednicka igra). Suprug i ja cemo nastajati biti vedri, veseli i pozitivni i uz takav stav mozemo sve moguce prepreke prebroditi.
Bit ce i boljih i losijih dana ali zajedno cemo proci pocetak i svi cemo uzivati u novom okruzenju.

[Bobica]

Ja sam našla ove dve:

http://forum.roda.hr/threads/52740-p...aptacija+jasle

http://forum.roda.hr/threads/35252-d...aptacija+jasle

Od septembra će i meni ovo biti jako aktuelno, pa sad čitam tuđa iskustva, da znam šta sve može da me snađe. Inače, do sada sam sve novine oko D ja odrađivala, ali kroz adaptaciju će morati da prođe sa tatom, jer će on tada biti na odmoru. Baš mi je žao što neću moći da budem tada uz nju.

hvala Ivana, sad sam tek vidjela tvoju poruku - idem čitati
Hvala