Da, nije lako, ustvari koma je sa tako malom dječicom, i mi smo u istoj situaciji, ali šta ćemo, moramo se truditi izvući najbolje od toga, jer da su zdravi to nam je najvažnije.
A čuj, ok, kužim ja tebe, ali zašto mu ipak ne dopuštaš da on odluči da li mu je potreban san ili ne, a tako ti lijepo kaže da ne želi, dovoljno je velik i zašto misliš da nije kompetentan da tako nešto on odluči?
Da istina je da su u popodnevnim satima umorniji, i kod nas je tako, ali onda se malo umirujemo na drugačije načine, a ako baš bi željela zaspati naravno da joj ne bi branila, ali teško da bi se to dogodilo.

Mislim da su posljedice puno veće što se tiče njegovog karaktera i njega samoga siliti ga na spavanje nego malo umora popodne.
Evo pokazuje ti vrištanjem i urlikanjem, meni bi to bio dovoljan dokaz da nešto nije u redu, da ga nešto jako muči, a on je dovoljno velik i shvaća da nema pravo donijeti osnovnu odluku sam, koja se tiče samo njega. Sigurno ga to jako boli.

Neka ti ide u početku ranije spavati, recimo oko sedam ili osam, i eto ti vremena za nešto napraviti, a on se i može lijepo odmoriti za ujutro rano u vrtić krenuti, a tamo netreba isto spavati, i opet navečer ranije spavati i to ti je to.
Rastu oni brzo, neće to potrajati, ići će i on kasnije spavati, ali po meni je u ovoj dobi ipak raniji odlazak na spavanje svakako bolji nego zabavljati umorno dijete kasno navečer. Sve u svoje vrijeme.

Sad je malo teže jer je ljeto, mi zamračimo stan, spustimo rolete i oni zaspu jer su stvarno umorni, sve što nam potraje dulje, više ne valja niti za njih niti za nas.