biste li istog trena ostavili muža/ženu ako digne ruku na vas?

[Zubic vila]

Naslov teme jest problematičan, ali držmo se onog što je autorica teme napisala i što je htjela reći, a vidi se iz posta da nije mislila ništa loše.
Iz moje perspektive, srećom neiskusne kad je nasilje u pitanju, ovo je jako ružan događaj u jednom braku, jako ružna svađa u kojoj ni žena nije štedila riječi na mužu, a on je prešao granicu i učinio nešto grozno što nitko ne zaslužuje i što se ne bi trebalo događati nikome. Samo ona sama zna da li se u tom trenu osjećala ugroženo, u opasnosti i sl. i po meni je to ona bitna razlika u tome da li bi u toj situaciji trebala pobjeći glavom bez obzira na drugu adresu ili ne. Nasilje nema opravdanja, ali ne bi sve trpala u isti koš. Nekako sumnjam da bi pravom nasilniku trebalo 6 godina da pokaže pravo lice i da bi se manifestirao na način da ženu udari s pola snage i nakon toga plačući moli oprost. Što ne znači da treba olako prijeći preko toga. Stručna pomoć bi svakako dobro došla, mislim da je ljudi prerijetko i prekasno zatraže u većini slučajeva.
Dozvoljavam da griješim pa me nemojte sad kamenovati, ja ne mogu ni zamisliti da me muž udari, ali eto iz priče napisane u postu ja ne razaznajem tipičnog nasilnika, a samo njegova žena u sebi najbolje zna s kim ima posla.