Pa dobro, ne vidim nista lose u tome da se izbaci TV. Priznaćete da je mnogima TV neka vrsta ovisnosti. Ja sam na primer ovisna o slatkišima i mnogo mi je lakše da ih ne jedem kad ih uopšte nemam u kući, nego da stoje tamo negde na polici i zovu me.
Mi nismo imali TV u kući 12 godina, moji roditelji i ja (1991-2003.) i mogu vam reći da mi je drago bilo i tada i sada. MMu je daljinski produžetak ruke. Dovoljno je reći da kad sam došla iz porodilišta sačekao me novi TV na komodi, kao poklon valjda I poslužio je svrsi jer dok se mala nasisavala satima ja sam ubijala dosadu gledajući. Ali sad već primećujem da nam ponekad ozbiljno narušava porodični život. I rado bih da je češće OFF, ali dragi je sa TVom kao ja sa slatkišima, treba mu skloniti iz vidokruga.