Moj CR je bio dogovoren. Dan kada sam primljena u bolnicu dogovorili smo sutradan CR. U noći dobila trudove i završila na hitnom (jako brzo se otvorila i otišla plodna voda) pod totalnom anestezijom. Naravno, kada sam se probudila - mučnina, vrtoglavica. Uto dođe moj muž, dovezli dijete i tako stoji on kraj mene kada sam počela povraćati (jako, jako).
Da nije izmaknuo krevet s bebom vjerojatno bi i po njoj završilo.
Od anestezije prestala radit crijeva, napuhnula se kao da dvojke nosim, dobivala inekcije pa prošlo.
Kateter tri dana - to me najviše smetalo - dobila i blagu upalu.
Nakon trećeg dan prokrvarila rana - stavili kompresivni zavoj pa stalo.
Nakon otpuštanja drugi dan bolovi, temperatura al duram. Otišla svom gin. na vađenje konaca i rekao sve ok, rana dobro ali ja još kurim. Nakon tjedan dana i antibiotika opet prokrvarila rana jako. U bolnicu - imam velike podljeve - ostajem. Beba ne može sa mnom a ima tek 12 dana. Naravno prestajem dojit i izdajam se narednih 8 dana u bolnici.
Stavili dren, antibiotici na flaše. Dođoh kući i sve ok. Moja cura prihvaća ciku, svi sretni. Rana se zatvorila (tek doma - sama se previjala), popila antibiotike i sve ok. Nakon par dana temperatura, na hitnu, u bolnicu opot isto - ovaj put ne ostajem ali terapija s par antibiotika. Sada sam doma ali opet ne smijem dojit 2 tjedna. Ona stara tek mjesec i po drugi put joj prekidam dojenje. Hranim ju na flašicu i plačem.
Sve u svemu prošlo je 2 mjeseca dok se nisam rijšila posljedica CR.
Ne želim nikog uplašiti ali dešava se, kako su meni doktori rekli u zadnjih sedam godina nisu imali takav slučaj, na meni se zalomilo. Ali sve bih opet ponovila ako treba.
I naravno, danas isključivo cikimo, ta moja curica je prava.