a kak se osjećam... zabrinuto bi bila najbolja rijeć.. niš, ja čmrljim i isčekujem ponedjeljak, ujutro vadim krv, nemam pojima kad lab radi, ali ajde, nakon toga na šljakic, i neidem po nalaz.... išao bude mm, a onda od 14 sati, kad saznam... neznam... gasim mob, jer se bojim da bude kao i zadnji put... onak, baš me jako strah ishoda... preburno je bilo ovo da bih se imala čemu nadat, a opet, srce se neda, i zanemaruje što mu mozak govori, i bedasto malo, nada se... bila bum pametnija u ponedjeljak...