problem?

[mama pticica]

draga minji,

ja nemam iskustva s "teško odgojivim" djetetom (koji smiješni pojam sam po sebi ), ali imam fenomenalno, bistro, veselo,ljubopitljivo dijete koje jednostavno koristi koliko god može da dobije što više..
u mom primjeru, dogodilo mi se puno puta da sam se "uspjela spasiti" tek kad sam se sjetila (!) da sam ja ta koja postavlja granice, i da se moje dijete, da se lijepo izrazim "može slikat" )

daklem, moj savjet kreni polako i ustrajno i izbori se za sebe..1x na dan je veliki uspjeh za početak

sretno!

[minji otrok]

Da, to i meni padne na pamet, ali očito slabo provodim tu ideju :/
Ne znam postaviti granicu.
Kažem mu:"Danas sam ti puno puta rekla nešto lijepo."
"Ali, reci mi samo još jedamput, pliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiz"
"Ne mogu više, jako sam umorna."
"Pliiiiiiiiiiiiiiiiiz, samo još jednom, i više te neću pitati."
I ja popustim.
A tada frajer još provocira: "Nisam te čuo, reci glasnije."

[minji otrok]

Hvala za link (u isto vrijeme smo poslale poruku).

[sirius]

Da, to i meni padne na pamet, ali očito slabo provodim tu ideju :/
Ne znam postaviti granicu.
Kažem mu:"Danas sam ti puno puta rekla nešto lijepo."
"Ali, reci mi samo još jedamput, pliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiz"
"Ne mogu više, jako sam umorna."
"Pliiiiiiiiiiiiiiiiiz, samo još jednom, i više te neću pitati."
I ja popustim.
A tada frajer još provocira: "Nisam te čuo, reci glasnije."

Rekla bi da te dresira.
Nema to veze sa nikakvom hiperaktivnosti (oni u toj dobi žele kršiti svaku granicu , ali najčešće nasrtanjem u tuđi fizički prostor).
On nema granica. Na tebi je da ih postaviš iz dva razloga. Tebi to treba . Njemu to treba još i više. To mu daje osjećaj sigurnosti .