Dzeparac

[Peterlin]

on topic

velikom dajem svaki dan 10, 15 kuna da si kupi gablec, jer ima daleko do skole i dugo ga nema doma
osim toga, nema nekog sluzbenog dzeparca
tu i tamo mu uplatim 100 kn na Cool racun, pa si sam podigne kad mu treba

maloj ne dajem svakodnevno, jer ne zelim da se hrani u pekari. Ima mogucnost da jede u skolskoj kuhinji ali ne zeli, pa si nosi od doma sendvic/voce/kolac ...
Nema sluzbenog dzeparca, vec kad me trazi, ili po nahodjenju - kad imam dam joj 20, 30 kuna

I moji imaju cool račune (zapravo račune za mlade, s vlastitim telebankingom, vidim im sve transakcije). I gore stoji lova koju smo im dali za ljetovanje, a od koje nisu potrošili ni lipe! Stariji nije potrošio ni lanjsku lovu. I mi uplatimo povremeno na te račune jer se od toga kupuju bonovi za mobitel - imaju zakon tarifu (30 odnosno 50 kn mjesečno). Mlađem sam znala dati po 100 kn tu i tamo da si dopuni zet-ovu karticu jer nije koristio pokaz (osnovna škola je bila u našoj ulici). Sad će i on imati pokaz iako mu ne treba nužno, jer je škola isto u kvartu. Može se voziti 2-3 stanice, a i ne mora.

Prehrana mi nije stavka. Stariji je nosio gablec u školu prošle godine, a čini mi se da će tako i mlađi. Nema tu razloga za štednju, ali imaju fiksne ortodontske aparate (stariji već dugo, mlađi od prošlog tjedna) pa ne mogu baš sve jesti ni gristi. Ako si doma naprave gablec, to je po njihovom odabiru. Na automatu uzmu ponekad toplo piće.

Pitaju nas za dodatne novce ako što zatrebaju, npr. maskicu za mobitel (mlađem se raspala, pa je nedavno dobio novac za to, ali u kupovinu elektronike obično vode tatu, pa se dogovaraju što je isplativo, a što ne).

Baš ne troše na izlaske, tu i tamo kino i junk u McD, ali nikad čovjek ne zna kad se to može promijeniti. Nisu baš rasipni, ne znam da li im je to od oca ili matere ...

[emily]

I moji imaju cool račune (zapravo račune za mlade, s vlastitim telebankingom, vidim im sve transakcije). I gore stoji lova koju smo im dali za ljetovanje, a od koje nisu potrošili ni lipe! Stariji nije potrošio ni lanjsku lovu.

samo do punoljetnosti ces vidjeti transakcije

ovo stajanje love na racunu od prosle godine mi je cisti SF

[Peterlin]

samo do punoljetnosti ces vidjeti transakcije

ovo stajanje love na racunu od prosle godine mi je cisti SF

Znam ja da ću samo do punoljetnosti vidjeti transakcije. Nije mi važno. Do tada će naučiti, ali nemam primjedbi na njihovo raspolaganje novcima.

Ne znam kako će dalje, ali do sada sam bila zadovoljna. Čak su nadmašili očekivanja. Njihov odnos prema novcima je meni klasika, jer to su pokupili od roditelja ... U njima vidim sebe kao u iskrivljenom ogledalu.

Evo, bili su ove godine na filmskoj radionici u Kraljevici, mlađi je u tjedan dana popio možda dva soka, stariji ništa, N-I-Š-T-A nije kupio, ni piće ni sladoled. Znam i zašto - mi smo im ostavili kekse i 6-pak ledenih čajeva od 1.5l, ali ključni razlog je to što stariji nije imao vremena. Bio je toliko angažiran, što po rasporedu, što svojom voljom izvan rasporeda (prikrpao se glavnom tehničaru i s njim visio na mikseti i koječemu) pa jednostavno nije stigao. Mlađi je još i tulumario (imaju zgodnu terasu na krovu olinjalog hotela) a stariji je tulumario za pultom. Njima je bitno da imaju nekakve novce za svaki slučaj, a baš im nije špica pokazivati se s tim.

Prošle godine, mlađi se u Premanturi naslađivao Pašaretom http://www.istarski.hr/node/20009, starijem se nije to dopadalo jer to piće farba jezik u crveno, pa je u tjedan i pol kampa pojeo 2 sladoleda. Trošak ispod 30 kn. Aliiii znam ja njihove motive. Tvrdički se štedi za kojekakvu elektroniku. A kad odemo zajedno u kupovinu, ja gledam koješta (obično krpetine, tj. obleku) tipični njihovi komentari su "ne treba ti to". Isto i kod kupovine špeceraja: "ne treba ti to, imamo punu špajzu hrane".

Bez brige, znaju oni dobro koliko koštaju te njihove ljetne radionice i svjesni su odavno da to nije zanemariv roditeljski trošak, pa onda nekako paze i dalje. A nije da nemaju svoje fondove koji nisu roditeljskog podrijetla - bake, deda, ujo.... Čak dobiju lovu u gotovini i onda daju tati (češće nego meni) i kažu "uplati mi to na moj račun". Mlađi čak više voli prošetati do bankomata i uplatiti si sam. I onda gleda - saldo 400 kuna... wow!

S druge strane, tko zna, to ne mora tako ostati iako bome i može - ja sam živi primjer.