kad se sjetim samog početka čini mi se da je bilo nekidan, a dok smo sve to proživljavali mislila sam da nikad neće proći.
Da krenem.
1999 su mi dijegnosticirali policistične jajnike i najavili da prirodnim putem neće biti ništa od trudnoće. 4 godine cilesta i svakodnevnog povraćanja (loše sam ga podnosila) odlučila me sestra odvest homeoptici. Nakon godinu dan homeopatije i 2 godine što se nismo čuvali ja sma ostala trudna kad sam se najmanje nadala. Čak i kad mi je kasnila nije mi palo napamet da bi mogla biti trudna. Ipak smo posumnjali, napravili test i samo što smo se poradovali već sam imala spontani beta je malo rasla i onada počela naglo padati. Totalno koma, ali nada je ostala da će ipak nešto biti od nas i to prirodnim putem!!
Nakon 7 mjeseci iza spontanog, meni ponovno kasni. Odmah nazovem ginekologa i on kaže odmah na pregled. Kaže tu nema ništa, ajd vadi betu. Nalaz bete je bio oko 130 jedinica. Kaže beta je mala za trudnoću od 5+5, to će biti vanmaternična, a ja njemu, nije vanmaternična nego je tek 2 tjedna. Naravno da me ostavio u bolnici. Isčekivanje svaki drugi dan bete je bilo ogromno, a sestre bezobrazne jer nisu mi nekad htjele reći nalaz nego čekaj sutra vizitu da mi kaže dok. I tako nakon tjedan dana beta naglo poraste na oko 800 jedinica. Dobar znak jer u vanmaterničnoj trudnoći beta uglavnom na naraste toliko. Mi na uzv , postoji mjesto, al nema žum. vreće. opet neizvjesnost idućih tjedan dana da novog uzv. Tada je bila žum. vreća. puste me kući.
Taman je sve bilo ok. Spremali smo svadbu, kad umre svekar 5.10, a mi imali termin vjenčanja 9.10. opet koma. Ja procurim 9.10. dok me hoće ostaviti ja kažem: ˝E nema teorije. Ja se odoh vjenčat pa ću se onda vratit˝ostao je paf, ali nije mogao ništa reći jer je bio upoznat sa cijelom sizuacijom. Dao mi je utrogestane i krvarenje se počelo smirivat. Vjenčanje je dobro prošlo. Vratila se ja u bolnicu oko ponoći. on kaže ajd kući i ujutro nazovi. ujutro sve ok. stalo.
I tako je neko vrijeme bilo zatišje. Kad ono opet. Plod je jako nisko, al probat ćemo bez serklaža. I tako smo veslali do 9 mjeseca trudnoće.
On i dalje vodi da mi je termin 8.5. a ja kažem ne prije 20.5.
početkom 5 mejseca na ctg-u imam redovno trudove i svaki put mi kažu idi kući ionako ćes se vratit tokom dana ili noći. i tako svaki drugi dan. Kad ono 6.5 ctg nevalja. Moram ostat u bolnici. dvaput dnevno ctg i isčekivanje, a od trudova ni T.
veća sam promijenila par garnitura žena u sobi kad ona meni 11.5 pukne vodenjak. 23 h.
Odmah mi isteraju vodu i u rađaonu.
brijanje i klistir nisu ništa spram onog što sve čekalo.
Trudovi su odmah krenuli jaki. svakih par minuta. spoje me na ctg, kad ono dođe neka , dere se kao da ju neko kolje i rodi u roku od sat i pol.
ja i dalje na stolu. oko 2h dođe dok ikaže dajte joj drip da malo ubrzamo, ovo neće skoro. Drip me razvaljivao. U 4h dođe i kaže pojačajte drip da me porodi još dok je u smjeni. i kaže meni mala do 7 ujutro ćeš rodit.
naravno u 7 ujutro igdje nikog nema. njezina smjena je istekla, a nova dok je na sastanku, pa u viziti, a ja se osjeća kao Pale sam na svijetu, doslovce.
u 9h eto doktorice i kaže pojačajte drip . Meni cijelo vrijeme nagon na tiskanje, a oni ne daju tiskat. mislila sam da ovom nema kraja. da nikad neću rodit nego da ćemo obadvije umrijet. u 11h dođe ona ponovo i kaže tiskaj,. ja tiskala, al ne ide. skakali su po stomaku kako ko naiđe. Kaže ona još je rano (ja si mislim šta rano pa prošlo je 12 sati). Lijep o sam joj rekla da se ne zezezaju da sam imal spontani, policistične jajnike. Nakon toga se uozbiljila i otišla po šefa odjela i mog ginekologa. obadvojica su me pregledali i rekli to mora ići van. Tiskaj. Opet tiskanje, skakanje po stomaku, al beba ne ide. Sestra stoji pokarj ctg-a s nevejricom u očima, al šuti. i oni su konstatirali još je rano i nakon cijele boce dripa, dali su mi nešta još jače. Ja više nisam imala drugih osjećaja osim BOLI.
dok na to kaže do 13h bit ćeš na stolu, al moramo probat još i ovako.
tih 13 h mi se činilo beskonačno daleko, al došlo je i to. opet tiskanje, sakaknje, sestrin zabrinuti pogled i dok kaže .ajmo ju na carski , predugo traje, nemaviše snage i oni kažu može. strka, panika. otkucaji su već i oslabili.
i tako sam ja u 13 i 30min rodila.
razlog carskog je bila disproporcija. (odmah su je mogli uočit. čak mi je gin cijelu trudnoću govorio ˝ti si jako uska je ne znam kako će to van˝
kad sam došla k sebi, kažu ˝znate mama bebi je glava malo ispupčena ali to će proći.˝donijeli su mi je na 30 sek prvi dan i 30sek drugi dan. tek sam ju reći dan uspjela poljubit. Glava se povukla kroz neka tri tjedna.
priča naravno ide dalje.
Naša je Jeluška ostala u bolnici s dva mjeseca. dijagnoza urinarna infekcija. nisu joj ništa napravili osim ture klavocina. kad sam bila na rzgovoru s ped pitam ju za refluks ,on ameni kaže sve je uredu nema refluksa. i mi to uzmemo zdravo za gotovo. za mjesec dana opet bolesna, a u međuvremenu sve slabije jede. doslovce smo visili na pedijatriji. uvijek mi kažu pa mama ona je vesela beba, a ja njima pa nisma ju dovela zato što nije vesela nego zato što ne jede. i tako sve do 4,5 mjeseca njezine starosti kad smo je odveli na Šalatu i tamo sujoj dijagnosticirali bakteriju kliebsiellu, refluks 2/3 stupnja i oštećenja bubrega.
Sad imamo 6,5 mjeseci konačno smo zdravi. jedemo dobro i veseli smo.
samo da tako i dalje bude.

drage rodice,znam da je moja priča podugačka, ali nisam znala koji bi dio izbacila, svaki mi se činio bitan.
pozdrav i oprostite ako sam vam oduzela previše vremena