Baš sam ovih dana nekako zbunjena i pomalo jadna, nekako mi se čini da moja beba više voli tatu nego mene . Sad ćete reć "ova nije normalna!", al ne mogu si pomoć, tako nekako osjećam. Ko da sam mu ja dosadna, jer ja sam stalno s njim, trudim se jako oko njega da mu bude uvijek lijepo, dok tata nema toliko vremena jer radi i sl., pa si mislim možda je zbog toga što ga je željan. Glavna riječ mu je "tata", mene zove tu i tamo, al tata je zakon. Nisam ja sad ljubomorna da ne bude zabune, samo se osjećam nekako jadno, kao da nešto ne štima sa mnom kad dijete više ide za tatom. Zadnjih dana sam doduše imala puno posla i sutra se vraćam na posao, pa sam zbog svega nervozna i razdražljiva, možda to dijete osjeti pa mu nije lijepo sa mnom ? Maleni jako voli ići van u šetnje, a češće ide s tatom jer ja u to vrijeme kuham ili već nešto radim, tako da se tješim da je možda i zbog toga lud za tatom, jer ga povezuje sa izlaskom, uživanjem vani..
Kako je kod vas, jeste nekad pomislile da dijete više voli biti s tatom nego s vama? Ja se nadam da samo umišljam, MM kaže da umišljam .