uf...nije nam lako
evo i naše priče. Prvi dan sam bila s njom 2 h. Drugi, treći, četvrti dan je dovela i vratila se po nju za 2-3 h. Nikakvih problema, pričljiva, vesela, razigrana, tješila drugu djecu koja su plakala. (Najstarija je u grupi). Problemi su počeli kad je ostajala spavati...Teta ih uspavljuje, a moja M. pruža strašan otpor- plače, vrišti, baca se, pa je gladna, pa je žedna, pa joj se piša, pa neka druga teta donese kolač (ne ova koja joj je donijela) i tako..šefuje..I pri tom probudi većinu djece. I nakon što se isplače zaspi. ..Bilo je tako par dana za redom, a u četvrtak dobila srčeko- kao nagradu što je bila dobra i nije vikala. Kad drugi dan ona opet još gora nego do tad. I teta mi svaki puta i pred njome govori što je na stvari- malo je razmažena, zašto je nisam pripremila na spavanje..Govorim joj da sam oduvijek imala s njom problema što se spavanja tiče, nikako ne želi zaspati, a fali joj. Jer kad ne bi spavala onda mi do ponoći ne bi od premora zaspala..pa se cijelu noć budi, vrišti...ma koma Sve metode isprobala..čitanje knjigice, nošenje, maženje...Ne znam što još? Teta mi veli da se mora s njom malo strože, ona je pametna, i isprobava...dali su nam tjedan više za prilagodbu, i ako će i dalje biti ovako..netko će morati dolaziti po nju prije spavanja...Pitam se što će nam onda i vrtić??...Ne znam što napraviti..? Ideja da je zatvorim u sobu me straši, da ne bi dijete dobilo histerični napad...Iako današnje uspavljivanje nije bilo daleko od tog...