Teška prilagodba na jaslice/vrtić

[Franny]

u principu ga ja ne želim ispisat već imam, vjerojatno, veći problem s MM-om koji, valjda zbog nemoći, kaj ja znam (ponekad i pred djetetom, na što strašno poludim) sve češće kaže kako misli da on nije sretan u vrtiću, da mu je bolje bilo kad smo ga mi čuvali i slično... :-x.

u početku smo bili smireni, obajšnjavali mu, svako malo mijenjali aktivnost, ako bi on počeo sa scenom... pa smo ignorirali, ma sve i svašta. a sad vidim da mi MM puca, da se već slabo kontrolia jer njega micek na momente strašno ignorira, pa počinje vika, na što ja poludim i na samo mu uvijek pokušavam skrenut pažnju da prestane s deranjem na njega jer nema vajde, nek mu lijepo objasni i slično, ali micek ne želi slušat, dere se i viče, odlazi s mjesta na kojem smo mu počeli pričat, ja ga priglrim, odbija me, ja odem, on se dere na mene i kriči nek se vratim, opet dođem, opet se dere da zakaj sam došla i slično. dakle, kad MM počne vikat, onda se ja nekad nemrem suzdržat pa graknem na MMa nek to prestane radit (opet pred djeteom, što isto nije dobro!!), pa onda mali počne josš gore tulit i uglavnom , sve se pretvori u kaos.
ja sam svjesna da se micek slama, da je isfrustriran i da je to jedini način da nam to pokaže, drugačije ne zna..
jučer i danas je bila valjda neka kulminacija. čim je došao do izlaza iz vrtića počeo je kričati da ne želi doma (pa naravno, ni ja ne bih htjela doma, ako bi me možda tamo čekala deračina i vika!!), pa onda ja odem, kažem ok, ostani tu, ja idem doma, on kriči nek se vratim i tak natezanje od pol sata. nek idem i ostavim ga pa nek ipak ne idem.danas slična scena. pa dođemo u jedan dućan, on se dereeeee da su se ljudi počeli okretati. a ja samo mrtvo hladno vozim kolica, shoppingiram po špeceraju, ne obazirem se i tu i tamo mu kažem po tiho: samo se ti deri. kričao je kao da ga kolju, a ja niš. ljudi se ogledavali, sablažnjavali, križali lijevom i desnom, mislili si tko zna što o tom "neodgojenom djetetu" i njegovoj materi koja ga nije odgojila, ali mene je baš bilo briga. naravno, nakon nekog vremenA, kad je vidio da ga apsolutno ne zarezujem, smirio se samo tako! čak je i pjevao i fučkao, kao da nisšta nije ni bilo. dnas je prvi puta to moje ignoriranje urodilo nekim plodom i baš sam ga najerno odvela sa sobom u kupovinu tako divljega jer sam čvrsto nakanila stati svemu na kraj! naravno, MMa smo odveli doma, nisam htjela i njega ignorirat u dućanu, ako bi i on počeo radit scene :P.

kao što rekoh, nekad nam metode upale, nekad ne. ali bezbroj puta u danu mu ponovimo koliko ga volimo, da mi moramo raditi, ali da ćemo uviek doći po njega, daje vrtić jedno sretno i lijepo mjesto gdje će puno toga naučiti, stalno se mazimo, jako često i zato fakat ne kužim razlog kaj on sad hoće od nas. nit čačkamo po internetu kad dođemo doma, uvijek se ili igramo ili nekaj kuhamo ili na bilo koji način interaktivno provodimo s njim vrijeme, dake nije neka pasiva i buljenje u dvd..tak da fakat ne znam kad će to sve prestati niti dokle će trajati.
ponavljam, ja se još i mogu kontrolirti, ali MM sve slabije...