Pročitala s puno muke Perišićevo "Područje bez signala". Znam da ga je kritika nahvalila, ali meni ništa u toj knjizi nije sjelo kao naročito dobro. Doduše, ne mogu reći ni da mi je nešto u njoj naročito loše. Naprosto mi je sve skupa predugačko, prerazvučeno, preneodređeno, i s previše grananja osnovne fabularne niti. Ti fabularni rukavci odvlače pažnju, a ne doprinose konkretno tijeku radnje ili razvoju glavnih likova.
Da sam znala da će mi ta knjiga biti toliko naporna, mislim da bih odustala nakon prvih 2-3 poglavlja, ovako mi se stalno činilo - ajde još malo, možda baš sad krene ono pravo... i prevarila sam se.
Ima doduše u toj knjizi dobrih trenutaka i dobrih zapažanja, ali sve se to utopilo u moru onog manje zanimljivog (da ne kažem dosadnog
).
flopica prvotno napisa
Ajde dajte mi preporuku,spremam se u knjižnicu upravo vratiti Šalkovića Ne primamo vilenjake ( super prije spavanja,u dvije veceri se procita) i Mitchelov Tisucu jeseni - za svaku preporuku
Pa sam se prebacila na drugi knjižnični ulov istog dana, roman Sofi Oksanen "Kad su golubice nestale". Znači, kažeš da je Perišić dobar, da mu dam još jednu šansu (dok nisam zaboravila tih par poglavlja)?
? Meni nije, a mene moji Dalmoši, u gradu di se pozdravljaju sa "Pomalo!" pogrdno zovu "Strilica" 
jer zelim malo biti sama 
)
