Nakon što sam pročitala "Iz magareće klupe", baš sam se zainteresirala za knjige Daniela Pennaca, pa sam posudila "Raj za ljudoždere". Trebalo mi je malo vremena da se ufuram u stil, no sad mi je žao što mi je ostalo samo desetak stranica do kraja. Vrlo duhovita i zanimljiva knjiga.
 |
|||
