Ponovo čitam Snježnicu i Tajnu lepezu, imam ju na svojim policama, definitivno mi je to najdraža knjiga. A u njoj nema nimalo dragosti, već puno bolnosti i tuge, kinesko podvezivanje stopala, prestrašno. Ali i snažni ženski duh.

Maloprije sam posudila Darkroom i Naš čovjek na terenu. Za Jegericu očekujem da bude na nivou, ali za Perišića ne znam što bih očekivala, jer ga do sada nisam čitala. Što kažete?