Nakon "Žene s drugog kata" koju sam progutala u nepuna 24 h uzela sam Forsterovu "Sobu s pogledom". Nisam ni znala da je knjiga prevedena na hrvatski, gledala sam svojedobno film koji mi se jako svidio, čak sam i knjigu nekad davno pročitala, i još na engleskom. Ili sam puno toga zaboravila, ili sam se jako promijenila od tog vremena, ali ta knjiga mi je sad naprosto dosadna Ne mogu pohvatati kako se tko zove, razgovori među likovima su mi suhoparni i besmisleni, sve skupa mi nije nimalo privlačno i mislim da ću odustati od knjige ovaj put. Šteta.

A čitam paralelno i esej Amosa Oza i njegove kćeri pod naslovom "Židovi i riječi". Malo je naporno, ali je sadržajem zanimljivo. Samo nije baš knjiga koju se brzo čita, zahtijeva dosta koncentracije, pa mi čitanje navečer baš i ne ide (u prijevodu: zaspim nad knjigom nakon 2-3 stranice, onda se trgnem i čitam dalje, pa opet zakunjam...)