meni isto te Krizmanićkine knjige nisu nešto privlačne, bacila sam pogled na Tkanje života, i slažem se s Peterlin, nisam se prepoznala kao ciljna publika. Čitala ju je moja pokojna baka, i stalno komentirala da takvu knjigu nikad nije vidila, o čemu ona to piše. Uostalom, ono na naslovnici nije tkanje nego štrikanje, veli

od popularno psiholoških puno su mi draže knjige Dubravke Miljković i Majde Rijavec, jer su duhovitije i dinamičnije, doduše i ja sam bila mlađa kad sam ih čitala
A Krizmanićku volim jako poslušat na tvu ili negdje, stvarno je kao lik izrazito simpa i pametna