Evo da se i ja javim...
Definitivno podržavam odabir i mogućnost poroda kod kuće - to mi je bila velika želja, ali se bez primalje nisam usudila na tako nešto.
Prvi porod mi je bio katastrofa jer sam se prepustila s doktorima s punim povjerenjem- a njihove intervencije su mi ga otežale do kraja, "privezali" su me uz krevet, doktorica me otvarala prstima jer me trudovi koliko su god strašno jaki bili, nisu otvarali, probušili su mi vodenjak...mučili me... mojem A. je pupčana vrpca bila omotana oko vrata...nisu znali za to...kad su bebu padali otkucaji nisu znali zašto, doveli su UZV, ali nisu vidjeli vrpcu...nakon 15 sati muke sam rodila, brzo su odmotali pupčanu vrpcu i na moju sreću je sve bilo ok...beba je imala ogromne hemangiome i izmučio se jako...ali je sve dobro završilo...bilo bi mu lakše da su me pustili u miru...
Drugi porod nitko me nije dirao ni gnjavio, slobodno sam se kretala i rodila bez muke sva sretna s bebicom sve ok.
Treći porod sam htjela biti kod kuće do kraja jer sam 5 min do bolnice, ali me s prvim trudovima oblijala krv i tu je završila moja priča da ostanem doma...u bolnici su rekli da je sve ok...ali bila sam mirnija znajući da sam tamo za slučaj da zatreba, ali nisam dala intervenirati. Nisam dala da me prikuju za krevet, nisam dala da mi buše vodenjak, nisam dala da mi daju injekcije niti drip...
MM i ja smo se šalili, razgovarali...ja sam prodisavala trudove stojeći i tako mi je bilo najljepše...kad je krenulo...bila sam gotova začas...i vodenjak nije puknuo...prvo se rodio balon vode pa moja princeza...
i imala je dva puta omotanu pupčanu vrpcu oko glave ali je ona cijeli porod provela u vodi i vjerujem da ju je taj balon štitio da se vrpca jače ne zategne jer otkucaji nisu pali ni u jednom trenutku.
Primalje mi nisu vjerovale kad sam im rekla da me puste da sama znam kako je najbolje za mene jer znam slušati svoje tijelo što mi govori...puno su mi pomogli i tekstovi koje sam čitala ovdje na rodi...da je pored mene bila primalja u kući ko u onim porodima u kući u Austriji...bila bi sigurnija nego u bolnici gdje te pogledaju usput...ponašaju se po nekim klišejima...
Nakon svega su primalje komentirale tj. rekle doktoru - mladom specijalizantu da treba slušati mame jer one ipak najbolje znaju i osjete što se događa...
Taj porod mi je bio najljepše životno iskustvo zahvaljujući tome što sam slušala svoje tijelo i moja bebica je bila mirna i vesela...i uživale smo u svakoj sekundi nakon toga
I zato - moramo imati mogućnost izbora!