vissnja, samo da te utješim - moji su klinci najčešće prestali s nemogućim ponašanjem baš u trenu kad sam ja mislila da ne mogu više. Ali to ne znaš odmah, nego shvatiš tek kasnije... Ako ti je jako teško, faza je pri kraju... ali dok traje, misliš da neće završiti nikada. I onda samo u jednom trenu spoznaš da je već 2 tjedna (ili 2 mjeseca) mir, da je dijete preraslo fazu i odahneš...

Kod nas je tako bilo, s tim da je obično jedan sin izašao, a drugi baš ušao u neki obrazac koji mi je dizao živac. Drastično se smanjilo kad me prestalo nervirati. Čak ne mogu reći ni da sam odlučila tako - jednostavno se dogodilo. Ja sam se jako jaaako trudila svojoj djeci sve organizirati, ali postalo je bolje kad su oni sami počeli sebi tražiti zabavu. Nadam se da će se i kod vas što prije promijeniti na bolje.