Peterlin, slažem se s tobom u potpunosti.Sve to što si nabrojala i ja sama provodim kod sebe.I razgovori kao da smo veliki i to da mi nisu važne neke stvari, a neke su važne.Zbilja čitam sve dostupno od literature što je važno za tu dob, al očito negdje griješim.Ili neznam "čitat" svoje dijete.Nisam ni sama pametna što da radim.
Evo, naprimjer meni je totalno neprihvatljivo stavljanje nogu na stol i to sam mu branila od početka kad je to počeo raditi i stalno ga opominjem, a ima tome već dobra godina dana.Svaki tjedan on ima par epizoda sa stavljanjem noge na stol makar zna da to ne smije i da ću ga opomenut.Ne derem se ja, nego mu lijepo kažem da makne nogu jer to nije higijenski dobro i nije kulturno ponašanje i on za sat vremena opet.
Nije mi ni ok da ulazi u cipelama po stanu, al to znamo napraviti muž i ja pa mi je glupo inzistirat da on svaki put pobožno skida cipele.Kažem mu da ćemo svi paziti da skidamo cipele, al ak koji put udjemo, nije mi smak svijeta.
Ma mogla bi tako nabrajat milion situacija, al je stvar u tome da zbilja više ne znam kaj da radim, a da i ne kažem da imam malu bebu koja je totalno zapostavljena dok se ja tak natežem s njim.Mislim, je on malo ljubomoran na nju, al su sve te nabrojane situacije kad ona nije prisutna.Nije da on traži pažnju jer ju dobiva.Trudimo se da nit ne osjeti da je beba tu, al ju ipak uključujemo.
Pohvaljujemo mi njega inače.Čitala sam negdje da za jednu negativnu kritiku moramo reći bar 5 pozitivnih u danu, pa se trudimo da tih pozitivnijih bude više, ne baš 5 po svakoja negativnoj, al da ne ispadne da on sebi stvori mišljenje da je zločest.