Anemona odlična poanta! Ja sami isto skužila da je jako bitna kombinacija dosljednosti i strpljenja, ali i truditi se da oni znaju od početka što je njihov zadatak a što mamin. Moji kad skuže da ih ja ne slilim da naprave nešto samo jer se mora zbog npr karijesa, nega da očekujem da se brinu za svoje zube i da budu uredni onda to naprave i još se natječu tko će bolje.
Recimo prva faza -radimo nešto novo tipa slažemo veš i njima je zabavno,
druga faza -dosadilo im je i ja "gnjavim", ali ne odustajem,
treća faza- objasnim im točno okvire zadatka svatko slaže svoj veš i nosi ga u ladicu, dok ja peglam ostalo i na kraju ja dođem i pogeldam kako su složene ladice i oni presretni, traže ocjene, zvjezdice, svašta nešto
Di čak zna iz čista mira presložiti sve svoje ladice jer su joj preružne i razbacane. Jer su njezine moraju biti ljepe, preslatka je s tim.
To smo počeli recimo kad je Di imala oko 4 godine,Do oko 6 (on je s ti mstvarima puno manje spretan,r ecimo dvije s ugodine razlike, a u isto vrijeme su naučili obući štrample) do tad su samo čupkali svoj veš iz hrpe ili skidali sa štrika i tako. Ponekad zašmiraju jer im se žuri na crtić ili nešto drugo i naguraju ispod nečeg (Do češće), ali onda mora sve van i ispočetka, bez ikakve ljutnje, nakon dva-tri puta više i ne pokušavaju. Mislim sigurno će biti još tih fora, ali pazim da im to ne bude zamorno, nije to svaki dan i da riješavaju oni hrpetine veša ili tako nešto. Što hoću zapravo reći od kad točno znaju što je njihov zadatak jako se vole hvaliti s tim i pred gostima, neki nas gledaju kao zašto oni to moraju, ali ja stvarno ne mislim da je to neka tlaka, da imam vrt brali bi krastavce samnom, nemamo vrt pa radimo skupa što možemo