Uh, meni se skoro svaki dan dogodi da se malo pogubim. Imam zahtjevnog trogodišnjaka s visokom razinom potreba (i meni se sviđa taj izraz) Moj je bio takav od rođenja. Vikao je od prvog dana iz petnih žila čim mu nešto nije bilo po volji. Dugo sam mislila proći će ga, ali sad vidim da je takav. Još uvijek viče iz petnih žila, ali moj je i volim ga i potajno čekam da ga bar malo prođe.
Pranje ruku, oblačenje, tuširanje, odlazak na spavanje...nama je to svakodnevna borba jer si mališa bar za nešto od ovoga zacrta da ne želi napraviti. Da, i u zadnje vrijeme mu sve rečenice počinju s 'Ja bi...' ili 'Ja ne bi...'
SAd je dobio seku pa mu i to kvari planove. Meni je malo lakše jer preko dana ode u vrtić i ne moram stalno misliti kako preduhitriti njegove šize.
MOj savjet bi ti bio da se pokušaš što više opustiti (klinci to kuže od prve) i malo po malo pokušaš uvesti neka pravila...mislim da kod ovih naših malih šizova vrijedi ponavljanje je majka poslušnosti.