Ja sam imala želju donirati matične stanice, ali isto tako nisam željela da moje dijete bude zakinuto za nešto što mu pripada. Kad sam rodila, primalja je bebu spustila ispod razine kreveta, pričekala par minuta, tek tada prerezala pupkovinu i počela proces prikupljanja krvi za donaciju. Iako je primalja bila uvjerena da će ta preostala količina biti dovoljna za donaciju, kasnije smo nažalost dobili informaciju da ipak nije bilo dovoljno za pohranu.
Žao mi je što donacija nije uspjela, ali eto - pokušali smo.
I da, porod je bio prirodan, u bolnici ali bez intervencija liječnika (ako ne računam da su mi prokinuli vodenjak, ali to su učinili tek kad sam već imala nagon za tiskanjem - do tada nisu ni skužili da mi vodenjak nije pukao)