Ja sam kao i Ifigenija bez milosti .Ne mislim to sad na loš način nego jednostavno objasnim djeci da ako to ne odradimo sad poslije se može razviti u još gore stanje.Npr.najstariji je imao Hidrocellu i doktori su mi uvjek govorili da će se to povući do 6 godine.Na kraju je djete dočekalo 9.-u a to se nije povuklo.Moj sin je prihvatio činjenicu da se to treba operirati bez i najmanje problema ali nikad nije i mislim da ni neće prihvatit injekciju ili iglu bilo kakve vrste.Kad smo vadili nalaze za operaciju sve je bilo dobro dok nije trebao vaditi krv.3 sestre su ga drzale i ja.A kad je došao na operaciju samo je pitao do kad će to trajati jer je on već lagano gladan.Jadno djete se načekalo jer je na red tek došao oko podne a ništa nije jeo.Namjlađi pak ima od 2.5 god. sindrom koji nam stvara velike probleme kad je bolestan i kad je sindrom u stanju mirovanja,kako mi to zovemo.Ako je u bolnici to je onda 24 sata sam u sobi u izolaciji pod injekcijama ,ifuzijama i slično.Kad je doma ,ne smije jesti sol,umarati se ,skakati ,ugroziti imunitet,micati se od svih i svakoga da ne bi nedaj Bože pokupio zarazu i slično.Uglavnom hranu bez soli je super prihvati ali ne može prihvatiti da on na rođendanu ne smije jesti čips i ostale junk delicije koje se nude.Zato sam odlučila biti bez milosti