-
Kad se klinci ponekad zapetljaju tako da situacija izgleda bezizlazno,ja si kazem ommmmm,duboko udahnem,pomislim-mogu jato-nabacim osmeh i sve se nekako resi.
stalno sebi mantram-uvek se nekako snadjes,sve ce biti dobro-pa cak i onda kada mi se place...
Ali,to mi je nova vestina,nisam to umela kada sam tek postala mama,mnogo sam vise bila sklona malodusnosti.
-
KayaR, predivno! Oba posta. Ja te pozivam da pišeš još o svom iskustvu, jer si nam nadahnuće.
I ja vidim, na temelju ovo malo, malo iskustva, kako je sve lakše, mirnije, sigurnije, i koliko žalim za trenutcima kad sam mogla nasmijati se, a nisam - nego sam nešto šizila, brinula...
Nedostaje nam perspektiva.... a ti nam je daj svojim divnim postovima!
-
daaa, kayo, divno te je čitati.
i, u pravu si. malodušnost eksponencijalno opada sa porastom broja dece -). a i preterana briga. evo, npr, kod malca primećujem da mu ponekad pobegne levo okce. pratim, ali se ne sekiram. jer znam da je sve to rešivo uz brigu i upornost. a kada se to dešavalo najstarijoj, htela sam da svisnem od jeda. non-stop sam je zagledala i merkala...
Posljednje uređivanje od Vishnja : 03.11.2010. at 08:22
-
kayaR 
-
Jooooj,cure slatke ste
Mogla bih ja do sutra o ova moja tri cupava cudanca,ali tesko mi je ne skrenuti s teme
Dakle,sta bih/sam menjala....
Recimo,zapisivala bih,od generalija tipa kad je nikao prvi zubic,preko zanimljivih detalja,pa sve do decjih bisera.A nisam zapisala-nista.
Sad mi naravno strasno zao,jer se za prvog sina secam puno toga,dok se za drugog ne secam.A i ono za sta mislim da cu vecno pamtiti, podlozno je zubu vremena.
Zatim,ne bih omalovazavala sebe i uporedjivala se s majkama`boljim od sebe`koje stignu vise,bolje,ne bih se jedila zbog onog paucka sto me gleda s plafona kad sam,eto bas jadna,malkice prilegla(gresna mi dusa),vec bih bila zadovoljna sto svojoj deci dajem celu sebe,pa ma kakva da sam to ja,njima sam jedina i njabolja mama.
Decu bih malo ranije osamostaljivala.Ne bih bila toliko u fazonu`zubi su dobro oprani,nokti pravilno podseceni,odeca skladno uklopljena samo kad ja to sve svojerucno odradim`,jer jedna ziva zena prosto ne moze sve stici i drzati bas sve konce u rukama.Pustila bih ih malo da uce na svojim greskama,naravno u granicama da to ne predje u neku katastrofu
Sad kada su veci kazem im da moraju ili sami,ili se strpiti,jer nisam Shiva i jos mi nije niklo dovoljno pari ruku pa da sve mogu namiriti u isti cas.
I tako,jos jedan glas za opustenost.Vise bih gledala u njih a manje na sve ostalo.deca ne pamte iz svojih ranih dana da li je sudje bilo redovno oprano,da li se kupatilo caklilo non-stop,vec pamte vreme koje su s nama proveli,osecaje koje su tada imali,sta smo ih naucili.
Tako ja pamtim svoje detinjstvo,moju mamu koja mi se davala kao da smo ravne,nekako usput me ucila i naucila svemu sto znam,a to ostaje zauvek,iako nje vec odavno nema.
Eto,oduzih,ne bih da vas pridavim sasvim
-
-
moja 11-mjesečna curica je od početka toliko dobra da se bojim da će me drugo (a nadam mu se jednom) neugodno iznenaditi 
)
Pravila pisanja postova
- Ne možete otvoriti novu temu
- Ne možete ostaviti odgovor
- Ne možete stavljati privitke
- Ne možete uređivati svoje postove
-
Pravila foruma
Odgovori s citatom