Mene muči da se moja hoće igrati ali na način da sam ja skoro obavezno uključena u igru. Npr - voziti autiće - autići se voze po mami, ne po podu. Beba hoda - opet po mami, pa bebi "padne" kapica (tj. ona je skine) - mama mora vraćati kapicu, ... Slikovnice - to čita mama. Kuhanje - samo ako i mama kuha. Sad je najnovije i da kad jede za stolom jede u maminom krilu, ne na svojoj stolici. I za gledanje crtića skoro uvijek treba i mama da sjedi pored nje (već ih sve znam napamet...) Crtanje - počne sama, a onda mene dovuče da i ja crtam. Puzzle, slagalice, kocke - opet mama slaže a ona ruši...
Ali što mogu, ide u vrtić, ja na posao, znam da jedva dočeka da se vratim doma i da je tih par sati sa mnom. Ono što je problem su vikendi kad se jednako posesivno ponaša a ja bih nešto i trebala napraviti ponekad... valjda će je proći jedan dan...
 |
|||
Odgovori s citatom
sillyme prvotno napisa
).
