Citiraj palčica prvotno napisa Vidi poruku
Primjer: prije nekoliko mj. smo on i ja vidjeli eksploziju auta - prasak, vatra, dim, vatrogasci. Želim to ispričati mm, a on mu govori brm bam, dim, dim, ninu ninu (imitira zvuk vatrogasaca). Ostala sma paf. Da, inače je veliki perfekcionist. Upire prstom u nešto i zaziva mama/tata/baba/deda kad želi d amu s enešto imenuje, ima za tim potrebu uvijek, ali eto, brinem se jer je to sve jako sporo i bez vidljivog napretka. malo si me utješila, u svakom slučaju, hvala ti!
Ovo kao da sam ja pisala prošle godine.
Moj sin, sa 2,5 godine: ukupno oko 100 "reči", od toga većina onomatopeje, jedan slog ili samo jedan glas, dvosložnih reči oko dvadesetak, spaja po 2 "reči".
Moji utisci i utisci rodbine, prijatelja i neutralnih posmatrača: normalno, zdravo, komunikativno dete, malo povučenije i perfekcionist.
Defektolog-zdravo dete, dati mu još malo vremena pa ev. logoped. ORL-nema problema sa sluhom.
Sin je imao uobičajen kontakt očima, pokazivao prstićem, nije se činilo da loše čuje, naredbe je ispunjavao savršeno, razumevao je čak i složene zavisne i pogodbene rečenice bez problema, uvek je komunicirao na neki način, sve je izgledalo OK osim što mu je fond reči od 18. do 30. meseca bio praktično isti.
Ja sam ludela, lupala glavu, pričala, pokazivala do besvesti, pokušavala ovakve i onakve igre sa njim, pa se povlačila, da ga ne forsiram, stalno odmeravala, da li mu posvećujem dovoljno pažnje, da li ga gušim pažnjom, da li želi ovu pesmicu, ili onu, upoređivala sa starijom sestrom koja je natprosečno napredovala u govoru, pa odbacivala poređenja.
Najviše sam ludela jer sam ga puno puta zaticala kako šapuće za mnom reči, i odbija da ih ponovi. Sve moje ohrabrivanje nije pomagalo.
Par dana pre punih 2,5 godine doneo mi je neku staru dečju enciklopediju sa abecedom i pokazao slova prstićem: "To?"
Za sledećih desetak dana naučio je najveći deo abecede, spontano počeo da ponavlja slova u igri, i na moje podsticaje da izgovara i cele reči. Po desetak na dan...
Za mesec dana utrostručio je fond reči. Sledećeg meseca je nastavio istim tempom, izgovarao kratke rečenice. Svakog meseca je neverovatno napredovao.
Sada će mu treći rođendan i ja konačno ne mogu da ga ućutkam. Gramatika mu je skoro savršena, fond reči ogroman, zapitkuje danju i noću. Izgovor reči je najlošiji, neke glasove i neke kombinacije izgovara nepravilno. Ali kada se setim situacije pre 6 meseci, ja sam prezadovoljna napretkom.
Nemam pojma da li je učenje slova bio zaista neki okidač, ili se poklopio neki skok u razvoju, ali eto, mi smo primer onih priča gde dete "odjednom" progovori.