Ovo me sjetilo na mog sina kad je bio tako ko tvoj, Vrci, on je obožavao sva prijevozna sredstva i stalno smo šetali uz veliku cestu i sve šta prođe, on pita kako se zove.
Nakon nekog vremena šeta s mojim tatom, prolazi taxi i M. kaže "eno taxi". Pita moj tata "kako znaš?", a M. odgovara "pa piše"

super za napredak, svakako iz ove perspektive, možemo reći da nije zaostajao, nego ima drugačiji ritam razvoja.
moja je isto postala velika pričalica i pjevalica, doma se ne gasi. a u vrtiću ne govori skoro ništa. malo se srami, a može bit i da je skužila da je tete ne razumiju kad nešto kaže, pa je odustala od njih, samo im pokaže šta želi. svejedno, sve zapamti, i onda dođe doma i pjeva što su tamo pjevali.