Kad je krenula u vrtić/jaslice , brinula sam kako bude zaspala bez mene i cike. Bez problema. Kad se vozimo u autu zna da nema cike i da je u sjedalici i zaspi u roku keks. Kad je mm prvi put ostao s njom doma zaspala je kako ju je polegao. objasnio je da idu spavati , pitao da li želi dekicu i medu , par puta pomazio po glavici i tup. Kad sam ja doma obavezno je uspavljivanje s cikom, ali u zadnje vrijeme netom prije nego zaspi (znam po disanju) okrene glavicu i to je to, a nekad se čak pridigne , zagrli me i tup! Kad je to prvi put napravila nisam mogla vjerovati.
Ne razmišljam o ukidanju cikanja jer to samo ja mogu- šta ti je ego. čim dulje tim bolje. Da ne velim da nam je to pomoglo kad smo bili u bolnici i trebali primiti infuziju, kad su vidjeli da dojim odustali su od infuzije (nije bilo ništa dramatično). (.)(.) su zakon.
Prilagodit će se na drukčije okolnosti sigurno brzo, samo treba imati povjerenje u dijete. Sve oni razumiju!
 |
|||
Odgovori s citatom