Ovo što ću napisat nema veze sa mojim htjenjima za moje dijete, ali tko garantira da će visoko obrazovanje i na kraju krajeva završen toliko željen fakultet lučit srećom u životu? Tko nam garantira da ako dijete završi fakultet koji je želio studirati svejedno neće bit mizeraj jadan siromašan nesretan u ljubavi?
To visoko obrazovanje se ovdje postavlja (pomalo) kao največi čimbenik za individualnu sreću, a po meni istina je miljama daleko. Koliko ja vidim danas imamo jako velik postotak visoko obrazovanih ljudi koji grcaju u dugovima, nisu zadovoljni životom, brak/veza im je koma ako je uopće imaju...