ja sam jedva čekala faks i da se odselim. ne zato što su mi roditelji loši, dapače predobri su. ali naprosto to je bila slijedeća stepenica - novi grad, faks, studentski dom ( i normalno, opijanje i tulumarenje na koje se ifi grozi, a koje je meni studentska normala i žao mi je svakoga tko to nije prošao. p.s. sve sam završila u roku i sa fantastičnim ocjenama, tako da nije svako opijanje besciljno ko što ifi misli )

i nisam ništa radila sa 13 a bome ni sa 16. ne mogu sada tvrditi šta će moja djeca raditi jer se nisu ni rodila, ali da ne rade ništa nije problem.
učila sam i bila dijete. nisam se brinila o mlađem bratu, a dio kućanskih poslova bi odradila, što je i normalno. i nije nimalo teško. to je bio moj zadatak. i nije mi to ni čudno ni loše. i nisam ispala maloljetni delikvent ni žrtva sistema.