Alternativni obrazovni kružok
Zdravlje Sve
Mikkin md, ako smem.
Isčitah svih 60 stranica u cugu, svaka čast svima, vrlo ste mi simpatične, i sa muške i sa neforumaške i sa introspektivne strane.
Ja bi da pojasnim naš slučaj i kroz njega džarnem niz stavki u dosadašnjoj raspravi, a i da aludiram možda na jedno konstruktivno rešenje.
Dakle ovako: Homeschooling, Unschooling, Čćschooling, svejedno - bitno je da nije system schooling. Svi se slažemo da nije bajan, lično ne verujem da će se u dogledno vreme suštinski poboljšati, a da kockarski molim Svetog Wikija da nam udeli one retke izuzetke, cancel. Ono što meni u sustavu dodatno smeta, a da nije do sada eksplicitno pomenuto, jeste endemično potcenjivanje tj. ograničavanje dečijih kapaciteta, meta-ideološka indoktrinacija (ona ambijentalna, najgora, pojasniću), i kognitivna kakofonija (da se ja pitam, predavao bi samo metodologiju, retoriku i interdisciplinarnost - sve ostalo su činjenice.)
Ono što ćemo mi pokušati, u ovoj prelaznoj, šestoj Feđinoj godini, jeste jedan malo drugačiji model, koji pobija dosta gorenavedenih kritika, ali otvara naravno prostor i za nove.
Ideja je da se oformi jedan Alternativni obrazovni kružočić, nazovimo ga AOK, u kojem bi nekoliko porodica, a minimum 5, nakon detaljnog upoznavanja i uz svestranu saglasnost, rotiralo podučavanje dece na dnevnoj bazi u okviru nedeljnih ciklusa, a sve na osnovu individualnih kvaliteta i spoznanja roditelja, bilo formalnih ili neformalnih.
Na primer, razumemo se nas recimo 6-7 familija sa decom približnog uzrasta (naša imaju 5, 3 i minus 2 nedelje), pa uskladimo nekako ‘raspored časova’. Ponedeljak, svi kod mene na francuski, šah, fudbal, retoriku (sic), fotografiju i igračke iz celog sveta; utorak, svi kod drugog, na karikature, stripove, stolarstvo, stoni tenis, obijanje katanaca i tehnike doskoka; sreda, svi kod trećeg, na sintisajzer, photoshop, biciklijadu, voćarstvo ili štagod – ideja je znači da deca odrastaju u probranom a ne sistemski nametnutom okruženju, da im se iz sveg srca pruži svestrana edukacija u skladu sa njihovim realnim, a ne društveno-kategorizovanim mogućnostima, da se uz konstantnu, neobaveznu ponudu novih ideja prirodno zaraze zdravim razmišljanjem i voljom za znanjem. Erudicija, alhemija, kreativnost, pragmatičnost, savremenost, uz zdravu nesektašku hranu i inspirativno odabranu zabavu, bez histerija, pomodarstva, Holivuda, Diznija, televizija. U školu ih, dakle, uopšte ne bismo ‘davali’, a vremenom bismo angažovali dopunske, specijalizovane stručnjake, već po potrebi i afinitetima. Svaki roditelj ima obavezu da svu decu animira jedan dan u ciklusu, ostalim danima je slobodan, i tako u krug. Nešto kao edukativni co-op, ali trajniji i svrsishodniji.
Par dodatnih komentara, a i da skratimo analizu:
Mi fakat spadamo u manjinu kojoj klasičan model svakako ne bi odgovarao (2 fiksne adrese u 2 antagonistički nastrojene države, nepredvidivo radno vreme i lokacija, pragmatična averzija prema dominantnom sistemu vrednosti) i ovo je svakako individualno rešenje. Regulacija celokupnog sistema me ne interesuje, da prostite, molim samo da nas tolerišu kao diskretni izuzetak, i.e. da nas ne hapse kad je najlepše. “Ne postoji ništa što jedan normalan razgovor ne bi mogao rešiti”, k’o sto me citira md. Ako ne reši, zbogom đaci, nek nas uvek traže ‘na onoj drugoj adresi’.
Pride, čini se da će i našim klincima ovaj sistem pasati, ili smo ih možda mi (ne)svesno preformatirali za tako nešto. Kad se osvrnem na anegdote iz svoje i iz njihovih biografija, ovakav razvoj situacije me uopste ne čudi, al mi se opet čini da je ideja o ovakvom modelu obrazovanja meni relativno nova, čak i prirodna. Uopšteno gledano, mislim da odluku o HS/US/ČĆS-ovanju treba doneti tek koju godinu pred predviđeni početak formalnog školovanja, po karakteru deteta i po specifičnosti okruženja u datom trenutku, a svakako ne unapred, npr. u trudnoći. Do tada, probati formirati individualno, freestylersko razmišljanje deteta i ojačati mu imuni sistem, lični i intelekutalni - što je i suštinski cilj AOK-a, pa sve i da na kraju završi unutar sistema.
Što se organizacije tiče – nikad rasterećenije, obaveza roditelja je samo 1 celi dan u nedelji (što bi ionako radili vikendom, npr.)
Lokacija, prevoz – nebitni, rotirali bi i razvoženje, čak i pazarili neko zajedničko vozilo, a ’nastava’ se odvija bilo gde, u stanu o 30m2, u kući od 300 ili na terenu.
Troškovi - minimalni, čak mogu biti i dopunjeni priključivanjem druge dece na pojedinim aktivnostima, ko npr. one ’Otherwise’ akcije iz Londona.
Širina programa: trudimo se, ono što ne znamo angažujemo sa strane, poenta je da klinci prirodno zavole stvari i da ljubav prema znanju stvori motivaciju koja stvara uspeh koji pospešuje motivaciju koja diže samopouzdanje koje garantuje širi uspeh, itd.
Kontrola sistema: kakvu god i kad god žele, samo da deca to ne dožive kao kontrolu.
Integracija sa ‘sistemskom’ decom: objasniti i jednima i drugima im razliku između 2 vrsta školovanja, zaštititi pozitivnu individualnost i obezbediti što češće druženje tokom vanrednih/uličnih/kompatibilnih aktivnosti.
Viši nivoi obrazovanja i zapošljavanja: “Nema ništa što jedan razgovor ne može rešiti”, jelte. (Ja sam npr. administrativnom greškom krenuo sa 5g u osnovnu, i u svakoj od 9 narednih školskih institucija na 3 kontinenta sam morao ih ‘ubeđujem’ da me prime tako mlađanog. Na kraju sam završio faks sa nepunom 21-om, a za prvi posao (vrlo tražen i plaćen) me nisu ni pitali za ćetap, opet smo samo popričali. Zadnjih 8 godina snimam filmove, potpuno samouk, opet nikog ne interesuje okle mi znanje. Poslednje 3 godine čak i drzim predavanja po belom svetu, i opet svi preduslovi padaju u vodu kad vide šta im nudim.)
Stručna specijalizacija za tehničke ili sistemski-zavisne nauke, ko bude hteo: postrožujemo kriterijume, adaptiramo se i integrišemo u sistem, nema problema.
Verovatnoća personalnog i funkcionalnog usaglašavanja čitavog AOK-a: e tu bismo molili za malo iracionalno karmičkog, ako može, a i pročuće se brzo, uzdamo se u prijatna iznenađenja.
Voilà, to bi bilo otprilike to, nadam se da sam bio jasniji od md.
Iako imam par saboraca (da ne kažem ‘branitelja’) na umu, nismo još probali da organizujemo Kružokiste ni na jednoj ni na drugoj adresi, pa evo neka ovo bude prvi javni poziv – javite se ovde ili na PP (jel se tako kaže?), u Lijepoj vašoj smo ceo juli i deo avgusta.
Kao dokaz mojih iskrenih namera, spreman sam, eto, da žrtvujem čak i periferiju Beograda za centar Zagreba, ako se kod vas okupi komplementarnija ekipa.
 |
|||
Odgovori s citatom
Mikkin prvotno napisa
