potpis na cvijetu

Meni je mama prvog dana skole rekla da je moja skola-moja skola i da joj ni slucajno ne dolazim traziti pomoc oko domaceg rada. Sjecam se stvarno prva prilika za to pojavila u trecem razredu i tad sam morala doslovno cviliti za njom da mi objasni razliku izmedju striceva, strina, ujaka, ujni i ostalih rodbinskih titula (nama su to sve barbe i tete).

S druge strane, moj brat je autist i mama ga HS-a vec 20 i koju godinu, najprije zbog njegovog obrazovanja, a nakon toga da mu pruzi barem neku kvalitetnu dnevnu zanimaciju. Prosli su zajedno sve- od citanja i pisanja do latinskog, mojih gimnazijskih pa cak i pokojeg univerzitetskog udzbenika. I bila bi trista puta sretnija (a bogami i bogatija slobodnim vremenom) da je ovaj posao mogla preuzeti odgovarajuca institucija.