Ne razumem pitanje, ali dobro, možda sam i ja glupo napisala.marta prvotno napisa
Deci je mesto sa decom u smislu da deca treba da se druže međusobno, ništa više i ništa manje od toga.
Da li će se i gde družiti, meni svejedno.
Da li će to biti vršnjaci ili ne, meni opet svejedno.
Mislila sam strogo na socijalizaciju, ne na učenje. I nisam fan velikih hrpa dece, naprotiv.
A pod ovim uslovima jedino mesto za socijalizaciju je škola, ako poštujemo epidemiološke mere kod nas.
Da li deca uče bolje kad su na hrpi- zavisi. I od sastava dece, i od broja dece, i od nastavnika. I od toga šta uče, verovatno.
Moji sasvim OK uče instrument individualno.
Ali i solfeđo uče dobro u grupi od njih 7.
Ove godine ih je isto samo 8 u grupi u OŠ, i neke predmete stignu da nauče solidno i brže nego što bi ja svoju decu naučila, a neke ne stižu nikako pod istim uslovima, i tu mislim da je do nastavnika, ne znam do čega bi trećeg moglo biti.
Napisala sam u prethodnom postu - prednost koju sam ranije uzimala zdravo za gotovo kod redovne nastave je ta što se lakše i zanimljivije utvrđuje naučeno ponavljanjem u grupi, ako je nastavnik normalan. I vidi se na koji deo gradiva i na koji način odgovaranja nastavnik stavlja akcent, što isto nije zanemarljivo.
Ovako, mi roditelji pipamo naslepo, od šume gradiva, koji će vid znanja nastavnik da istakne kao njemu drag i izuzetan, a koji da ignoriše, koji način dečjeg nastupa ceni, bubanje napamet naširoko, inteligentne kratke odgovore, odrešit nastup ili umilnost itd, itd. Naročito je to jasno kod nas koji imamo tu nesreću da su deca krenula u peti razred.
 |
|||
Odgovori s citatom