Mi smo bas s teenagerom razmatrali homeschooling, najozbiljnije. On svakako ide u takvu skolu da vecinu toga uci sam, a imali smo zajedno nekoliko perioda pravog homeschoolinga. Na kraju krajeva, on je u Americi preskocio K i 1. razred i presao u drugi, tako da se i zvanicno ovde vodi kao da je home schoolan jer je znao da cita i pise s 7 godina (kad smo ga upisivali), a nije isao u skolu u Srbiji (jer smo se preselili leto pre polaska u prvi razred).
Ovde znam nekoliko teenagera koji su homeschoolani i kroz high school. Uzimaju casove, privatno i na lokalnom community collegu (sto rade i 'obicni skolarci'). Drzave se u Americi jako razlikuju, po uredjenju i po kulturi, i kod nas je znatno drugacije nego kod Kaae. Ovde recimo nema izdvajanja gifted. To je propadalo i gasilo se, jer je ovde opsta klima takva da su svi super, da skola nije preterano bitna, da ce se svako pronaci jer postoji more opcija.
Trenutno imam situaciju s 4. detetom koja prilicno opisuje ovaj opusteni sistem. Ona je 'sama' naucila da cita i pise (ide u vrtic i preschool od nepune dve godine i tamo je naravno bila izlozena). Sad s skoro 5 godina cita slikovnice, labels, natpise u prolazu. Otprilike je na nivou 2. razreda po citanju. Medjutim, i uciteljica i ja smo na roditeljskom zakljucile da ona uziva u (online) skoli, da je srecna, opustena i da nema potrebe da se bilo sta 'intervenise' u vezi nje. Realno, mogla sam je barem prebaciti u K (postoji mehanizam), ali - necu :D
Drugo dete pak uziva u obicnim skolama, tako da ni njega ne diramo. Treca pak ima svoj put. U prevodu, super je kad postoje opcije i generalno sloboda da porodica odluci sta im odgovara.