Moja mlađa je bila slična.
Dohrana nije išla nikako, prvo nije htjela niti otvoriti usta, pogotovu kada je shvatila da hoću nešto staviti u njih. Okretala bi glavu čim bi ugledala žličicu.
Onda nakon devet mjeseci, po pola žličice dnevno, pa po jednu ....
Sa godinu dana je jela par žličica dnevno i to uglavnom slane hrane - palentu, rižu i sl. Onda je počela malo više voća jesti. Kada bih uspjela ugurati nekoliko žličica dnevno, bila sam presretna.
Kada je počela jesti malo više (nazovi malo više), negdje nakon godine dana, hranila sam je kao ptičicu - par žličica svakih sat vremena. Shvatila sam da se ona ne može najesti i pojesti pošten obrok, već svako malo po malo.

Uz sve to je izgledala zadovoljno, sito, veselo, malo je sitnija beba, ali izgledala mi je zaista ok.
I uz sve to je sisala stalno sve više, što je starija više se budi noću i traži siku, sada ima 18 mjeseci i ima dana kada je stalno na meni. Ali ne mislim da to ima imalo veze sa ishranom, jer negdje oko 16-17 mjeseci je počela jesti tri normalna obroka (i dalje preferira slano i voće i povrće).