djeca nespavači - do kada?

[anamix]

da, grozno je to nespavanje. nocas sam spavala 4 sata jer se malac odlučio u ponoć igrati pa do pol 4. čekao me opak dan na poslu i fakat sam jedva preživjela. došla sam doma s rajčicama umjesto očiju i sad sam toliko umorna da ne mogu zaspati. a tko zna kakve me noć čeka...
inače, moj specijalac odbija druženje s ocem noću. ako ga on slučajno pokuša smiriti, onda se 100 posto razbudi i nema spavanja dok ja ne dođem. tako da je tata pošteđen, a mene se izrabljuje )
i da, ovo oko zuba možda fakat ima dosta veze jer kad bi mu izbio neki zubić par noći bi fakat bio mir...dok ne krene neki drugi

[Ifigenija]

da, grozno je to nespavanje. nocas sam spavala 4 sata jer se malac odlučio u ponoć igrati pa do pol 4. čekao me opak dan na poslu i fakat sam jedva preživjela. došla sam doma s rajčicama umjesto očiju i sad sam toliko umorna da ne mogu zaspati. a tko zna kakve me noć čeka...

Ja sam ovo prošla, točno tako. Moj je još i dežurao - probudio bi se PRIJE SATA i budio me u nedoba. Ja sam mislila da ću umrijeti od umora I isto sam imala problem zaspati. Jedno vrijeme sam imala kraj kreveta i tablete za spavanje (biljne doduše, ali, jesam).
Ako te tješi - moj je pametan, bistar, presladak dečko, i vjeruje i tvoj je. A uz to hipersenzibilan.

Zbog svega toga, zbog nespavanja koje ide uz malu djecu, zbog pobune neke djece jer mama odlazi od njih (pa noću dežuraju) ja dosadno i naporno ponavljam - u redu je ostati s njima koju godinicu više od onoga što nam HZZO kaže da je u redu.
S kćeri samo ostala i nisam uopće unosila ideju u sustav da mama ide - i ona je oduvijek spavala kao top (osim što je imala fazu divljanja kod uspavljivanja, ali kad je zaspala - to je bilo to).

Znam, znam, novac, socijalno, posao, karijera, potreba za vlastitim životom, sve mi je jasno, i sve to ima svoju vrijednost... ali je dobro znati da nas možda malci očajnički trebaju... i da onda znamo što s time - pružati im vrijeme, pažnju... obasuti ih time. Meni osobno tih prvih par godina bunila uopće nije fora - da me suhim zlatom plaćaju. Ali to sam ja, i znam da druge žene mogu bolje, drugačije, više nego ja. Ja ne mogu, pa slijedom toga i neću

Znam i da je to KOMA teško kad oni ne spavaju davati se i njima i na poslu, posebno kad je stresno na poslu, i tu mogu reći samo da trebaš svu podršku svijeta da se sabereš, naspavaš, da pronađeš neku strategiju nošenja sa danom, noći, umorom, vremenom za sebe, dijete, muža.

U tom bunilu ja sam bila totalna koma za sebe, njega, i sve oko sebe. DA mi se to opet desi, stala bih na ručnu u svim područjima života i pozabavila se time da se svi naspavaju - kakogod, i da se svima da sigurnost, pažnja, što im već treba. Taman kompletna rodbina sudjelovala u tome i živila meni na glavi kroz godinu dana.

Užasno je važno to spavanje, obiteljski mir, vrijeme za svih. Ne možeš to precijeniti.

Želim ti sreću da se snađeš u tome, da promisliš što i kako.
Ako možeš, uzmi godišnji, neplaćeno, i odi na par dana u toplice, odspavaj, odleži, da ti mozak dođe na svoje mjesto, pa ćeš nešto smisliti.

Ja sam svoje smislila i našla snage nakon serije toplica, welnessa (jednoj maserki sam na stolu zaspala tako dubokim snom da sam se prestravila kad sam čula korake i nisam uopće znala gdje sam, tko sam, par minuta mi nije bilo jasno ništa ), i spavanja na sve mile i nemile načine..., ležanja u bazenu u Tuhelju 12 sati

Bilo je jako teško.