Kako se nositi s gubitkom djeteta i što dalje 4

[Patik_moj <3]

nina samo placi...ja sam imala faze kad bih toliko plakala da ne bih vise sebi dolazila i onda bih uzela nesto za smirenje, jer sam se samo tako mogla smiriti. To je najvise bilo kada sam shvatila da nema vise natrag, da mog Patricka nema i nikad ga nece biti tu pored mene...

tikica, obozavam vidjeti ovu malu guzu na tvom avataru! Tako mi je sva medena

Luna, ovo te moram pitati! Nakon tvog iskustva poslije poroda, kako se nosis sada, par dana pred porod?Jer meni se nemoguce cini ponovno radjati normalno, jer mislim da bih izludila za vrijeme poroda, i da bih sve mucila pitajuci je li beba dobro...da cujem da bebin puls nije dobar, mislim da bih crkla.Oprosti ako ti postavljam ovakvo pitanje sada kad ne smijes na to misliti. I molim te, nemoj odgovoriti ako ne mozes...Ljubim te!I da, ideju za psica imam i ja!!Samo se tu jos moj muzic nije potpuno slozio! Ali mozda ga uspijem ubjediti. Mada sam ja veliki perfekcionista sto se cistoce i bakterija tice, pa cu morati malo poraditi na sebi prije nego se odlucim na taj korak, ali cu uspjeti!

Renchy moja, prihvatiti ne moras jos uvijek! Tek je proslo mjesec dana i ne tjeraj se na to, jer je to NEMOGUCE! Ja se nakon dva mj.osjecam kao da sam na istom, a ne ti...Pusti sve, tuguj, placi, budi neraspolozena, jer je sve to normalno poslije naseg gubitka! I tko god te ne razumije ne zasluzuje biti dio tvog zivota!
Sto se tice voznje auta, isto mi se dogadja. Kud god mogu bez njeg, idem bez njeg, jer tako nesvjesno vozim i nekoncentrirano, da se bojim da cu jos nekog ubiti na putu...jesi pocela raditi?

Mm i ja imamo jos jedan veliki korak ispred nas. Sutra nam dolazi u posjetu babica koja je Patricka donijela na svijet. To je jedna mlada djevojka, koja je tek prije god.dana diplomirala i nas slucaj joj je bio prvi takav u karijeri i naravno ogroman sok. Sjecam se kako je uplakana dosla k meni nakon sto smo saznali da je Patrick umro...sjecam se i lijepih stvari, dok sam tiskala, uzela je moju ruku i stavila ju na njegovu glavicu, i bodrila me da ja to super radim. Nikada necu zaboraviti te trenutke...
Preko Uskrsa odlazimo mojoj sestri u RH u posjetu. Kako nitko od moje obitelji nije bila na sahrani, mm i ja cemo organizirati mali ritual da se svi zajedno jos jedanput mozemo oprostiti od naseg Andjela. Svima ce to puno znaciti, zato jer znamo da su svi 10.02.bili uz nas, sa upaljenim svjecama, iako nas je dijelilo cak i vise od 1000km i snjezna oluja...znam da i dan danas placu za njim.Nadam se da ce nam poslije ovog biti svima malo lakse. Sigurna sam da ce biti jako tesko, posebno nama dvoma ponovno proci sve to, ali sam i sigurna da je to jos jedan veliki korak ka izlijecenju.
Ljubim vas puno i zelim lijepu vecer!

[tikica78]

Nisam vam ispričala sto sam prošla ovaj vikend.. Naime ja sam vam nedaleko poznata po tome da obožavam malu djecu i uvijek kad smo u društvu neka djecica su mi po rukama..e sad bili smo u subotu na rodjendanu maloj kumici i tamo je bila jedna rodjakinja s bebicom od 4mj.. Moj muž ga je nosio igrao se s njim i odjednom kaze meni:evo uzmi ga! A ja kao da me nitko opekao kažem:necu! Iako mi srce drzi tu bebu.. Bojala sam se jako da se na rasplacem ako uzmem to dijete.. Kasnije sam se našla u situaciji da sam ga morala pridrzati , i uzela sam ga.. Obuzela me neka toplina, razmišljala sam :BOze kako mi savršeno leži malo stvorenje u naručuju.. Prešla sam jos jednu veliku stepenicu..i dobila sam snagu da ustrajem i dobijem i ja svoje zlato u naručuje..necu se predati nikad nikad!

[tvoja sjena]

Ja još nisam skupila hrabrosti za vožnju. Danas je točno 3 tjedna od kad više nema mog mišića. Bojim se voziti, ne mogu se koncentrirati, a i mislim da bi to bio znak da sam krenula dalje sa životom a to mi je još uvijek nezamislivo. Tako da za sad još uvijek vožnju prepuštam mužu.

A tikica što se beba tiče, ja još nemam snage ni biti u dalekoj blizini beba a kamoli ih držati u naručju. Rasplačem se čim čujem plač djeteta. I za sad još izbjegavam male bebe u širokom luku. I mislim da će biti tako dok opet ne skupim hrabrosti i krenem u novu borbu za bebačem. Tebi svaka čast, i samo naprijed.

[nina70]

Tikica ja sam tražila svoje plave čarape kad sam ugledala na podu ispod stolice samo jednu, a druge nigdje. Onda mi se učinilo da je ipak ta čarapa premala i razmotam klupko kad ono dvije male čarapice koje su slučajno ispale iz ormara mm dok je tražio odjeću koju mi je nosio dok sam bila u bolnici. U svemu vidim neko značenje i sad se ne odvajam od tih čarapica.
I ja obožavam dječicu, ali sada čim ugledam kolica prelazim na drugu stranu ceste. Teško mi je vidjeti i malo veću dječicu jer nikad neću znati kakav bi bio moj dečkić kad naraste.
Ja i muž imamo različite načine izvlačenja iz depresije i bojim se da nas to ne udalji. Znam da i on strašno pati, ali on ne želi o tome pričati i ne može vidjeti moje suze jer mu tada puca srce....a ja imam potrebu spomenuti svoju bebu svakog dana, a nemam kome.
Tikice teško smo ostvarile trudnoću i kad se samo sjetim kako sam se bojala pokazivati sreću zbog drugih cura kojima to nije uspjelo,,,,,zašto nam se sve pretvorilo u tragediju? Zašto mi je bog dao pa uzeo? Jedva čekam novi postupak, ali se i užasno bojim.........ni godine mi ne idu u prilog.

[luna09]

Sto se straha od porodjaja tice on postoji a postojao je i u prethodnoj trudnoci pa sam zato rodila na carski rez.Prvi put je porodjaj bio skolski,ja disciplinovana i sve je islo u najboljem redu.Beba jeste bila velika,sekli su me ali ja nisam ni zucnula.Kada sam ponovo zatrudnela prvo sto sam pomislila bilo je da nema sanse da se prirodno porodim jer to psihicki ne bih podnela.Mislim da bih umrla kao sto kazes Patik da vidim da nesto nije kako treba i mislim da moji zivci stvarno to ne bi izdrzali.Zato sam trazila misljenje neuropsihijatra koji je takodje bio upucen u moj slucaj koji je bez problema savetovao carski rez pa sam se tako i porodila.Ono sto je strasno tada bilo je da sam se budeci se iz anastezije cula kako neko kaze reanimirana je.Mislili su da nisam cula a ja sam samo pitala kako je beba,gde je beba.Sin mi je 4 sata bio u inkubatoru ali su ga izneli na tren da ga vidim i da se smirim.Znala sam da se nesto desilo na porodjaju a kasnije i saznala sta-moja beba je aspirirala zelenu plodovu vodu i dobio je ocenu 6 na rodjenu zbog cega su ga reanimirali.Zamisli moj uzas kad sam cula.Kada su ga stavili u krevetac pored mene ja nisam smela da skinem oko sa njega plaseci se da mu nesto ne bude.Ostaju posledice u vidu prenaglasene brige za zdravlje svog deteta.Sad i ne znam kako se osecam,ne stizem da razmisljam ali priznajem da strah postoji hoce li sve biti u redu.Ponovo cu se poroditi na carski ali to mi nije nikakva garancija.Nekako kao da nisam jos uvek svesna da je porodjaj tako blizu i da cu ponovo proci kroz sve to i fizicki i psihicki.
Tikice,tvoja poslednja recenica je divna!
Ja dugo nisam mogla da gledam bebe.Kako zivim u malom gradu cesto sam sretala zene koje su se porodile u isto vreme kao i ja.Tesko sam podnosila te susrete gledajuci njihove pune ruke dok su meni bile prazne i ruke i srce i dusa.

[Patik_moj <3]

Luna, razmisljam isto kao i ti...to mi je sada u ovim trenucima nemoguca misija, roditi ponovno prirodno, ne zbog bolova, nego zbog straha. Jedini razlog zbog kojeg bih to ponovno prirodno ucinila jeste moj muzic. On mi je bio najljepsa podrska za vrijeme poroda, nije se odvajao od mene, hladio mi celo hladnim oblogama, mazio po kosi, stiskao ruku i govorio da ja to super radim Oboma nam je to bilo jedno lijepo iskustvo, iako je tragicno zavrsilo... a jooooojj...eto, to bi bio jedini razlog zbog kojeg bih se opet usudila, ali o tom potom, tko zna kada i da li ce uopce doci do nove trudnoce.Jel te smijem pitati kad imas termin? Zelim ti puno srece i hrabrosti!!Nadam se da i kad budes imala dvojicu pisonja, da ces ipak jos uvijek stici napisati koju recenicu utjehe

[Patik_moj <3]

Tvoja sjena, nemoj se bojati stvari koje naizgled pokazuju da si krenula naprijed. Vjeruj mi, u ova dva mj.odkako nema mog misica, sam dala ispit, otisla frizeru, vozim auto (kad moram), pomazem drugima, ali to uopce ne znaci da sam krenula naprijed. Naprotiv imam osjecaj da stojim na istom, da je sve ostalo krenulo, samo ja stojim...i ne ide...ne prodje dan da ne zaplacem...cak imam osjecaj da je tuga svakim danom veca, da vrijeme sporo prolazi i da cu se jako namuciti ovu godinu koju sam rekla pauzirati od trudnoce. Draga moja, ako ce ti koja sitnica poput lagane proljetne setnjice ili kavice olaksati barem na trenutke muku, ucini to, izidji van...i ne boj se, bol koju osjecas ce nazalost trajati jos jako dugo i ne moze se izbrisati tako lako, poput voznje autom...da bar...

Nina, kad krecete sa novim postupkom? Zelim ti puno snage i hrabrosti! Poljubac

[tikica78]

nina sve znam , drugačije je kad se boriš svim snagama da uopće i ostaneš trudna , prođeš kroz neviđenu patnju i bol , što može shvatiti samo žena koja je prošla kroz ivf postupak..i onda još i ovo..nakon svega izgubiš svoje dijete..
i ja sam kao krenula dalje.. okrenula novi list .. a svaki tren su mi u mislima moje bebe kojih više nema.. s tim se probudim i legnem..svaki tren u danu one su mi tu , maštam kako bi izgledali..a da ne pričam da me sve ali baš sve podsjeća..
ipak jedino što me drži je nada da će netko ispuniti makar dio mog tužnog srca i obuti male čarapice..

[nina70]

Patik_moj, dr je rekao da mi se tijelo mora odmoriti bar 6-7 mj. prije nove trudnoće. To mi se činilo užasno dugo, a sad kako vrijeme odmiče imam zbrku u glavi - mješa mi se strah i nestrpljenje...

Tikica, u potpisu vidim da si stvarno svašta prošla. Mi smo uspjeli u 1.ivf-u i nismo mogli vjerovati da smo tako sretni naročito što nam već godinama (na svim poljima) sve ide nekako nizbrdo.

Luna i ostale trudnice, želim svu sreću vama i vašim bebicama.

[lasta]

Draga Nina70 sada vidim.....ajme tako mi je žao...grlim te...mada riječi nemam...

[luna09]

Patik,kad dodje nova trudnoca verujem da ces osetiti sta bi bilo najbolje uraditi i sta bi lakse mogla podneti.Ja sam od prvog trenutka rekla necu vise prirodno,lepotu tog porodjaja i sve ono sto ide posle toga nisam dozivela.Carski rez jste rizicniji za mamu ali bezbedniji za bebu pa sam i sa te strane bila nekako mirnija i sigurna u svoju odluku koja mozda i nije bila prava ali je bila moja.Dovoljno je bilo tesko i posle carskog pratiti svaki bebin udisaj i pokret,mimiku,bljuckanje a ne jos i prilikom rodjenja i neposredno posle toga.Ja nisam imala mogucnost da muz bude sa mnom prilikom porodjaja kao ti ali verujem da je to stvarno prelepo iskustvo za oboje koje se trebalo zavrsiti srecno a ne tako tragicno.Uf,volela bih da mogu da razumem zasto se ovakve stvari desavaju ali zaista jos uvek nisam blizu toga.
Meni je termin 20.4. ali ce me poroditi ranije zbog carskog reza(tacan datum jos uvek ne znam).Kad god budem mogla ja cu doci ovde jer osim sto sam majka jednog predivnog zvrka i daj Boze majka jos jednog bebca ja sam takodje i majka jedne plavokose devojcice koja je nas andjeo.Posecujem ja razne forume koji se ticu trudnoce i odgajanja deteta ali na ovim sam jedino nekako blizu moje devojcice,osecam da cinim nesto dobro za majke andjela otrgnutih iz roditeljskih ruku time sto na neki nacin dajem nadu da ce biti bolje.Moju devojcicu niko ne pominje vise.Nisu je zaboravili ali niko nece da dira u ranu a ja imam potrebu da pricam o njoj jer je postojala,jer je u meni rasla i izrasla u divnu ruzicastu bebu od 3800g,jer smo je tako voleli i tako joj se radovali,jer smo zamisljali kako cemo biti srecni sa tom prcastom lutkicom gledajuci slicice i film sa 4d ultrazvuka,jer...1000toga.Ostace mi zelja da je stisnem u narucje jer te noci nije bilo prilike.Poljubila sam je kad se rodila a kada su posli za Beograd samo sam joj pomazila prstic.Videla sam da je njena dusica vec na putu ka nebu i nisam mogla da je uznemiravam u tome,mogla sam samo da je pustim da ode.
Tvoja sjeno,kao sto vidis neces zaboraviti svoju bebu nikad bez obzira sto ce zivot krenuti dalje,sto ces ponovo biti srecna,smejati se.Vise od tri godine je proslo od smrti moje bebe i mnogo toga se izdesavalo ali je nikad necu zaboraviti,majcino srce ne zaboravlja draga moja.Ono sto mozes da ucinis jeste da dostojanstveno i hrabro ides dalje kroz zivot jer ces tako i svom detetu pokazati da si bila dostojna da mu budes majka.Malo vremena je proslo i to se nece desiti odjednom ali kada osetis da nesto mozes da uradis ti uradi,nemoj sputavati sebe misleci da si time izneverila svoje dete jer nisi i nikad neces.
Nina70,ocekujem da sto pre krenes u novi postupak koji ce se zavrsiti bebom u narucju.Vidi da u medjuvremenu povedes racuna o svom fizickom zdravlju kako bi organizam sto pre vratila u formu i pripremila za novu trudnocu.Ja sam vec tri meseca posle porodjaja pocela misliti a i raditi na novoj trudnoci jer su sve analize pokazale da je telo u dobrom stanju.Ginekoloski pregled,brisevi,krvna slika-sve je bilo super i nisam htela gubiti ni trenutak vise.Nije se desilo odmah vec tek posle godinu dana ali kazem ti da ne bi bilo problema da se desilo i posle 3-4 meseca jer su i svi rezultati bili dobri.Tesko je naterati sebe da razmisljas o zdravoj ishrani,da pijes vitamine i brines o zdravlju kad dusa krvari ali mene je to odrzavalo u zivotu.
Tikice,i tvoj postupak cekam s nestrpljenjem i molim se da nas sve ovde obradujes.

[tikica78]

draga Luna ti si zaista lijek za dušu..hvala ti na svemu.
ja sam nastavila piti vitamine baš kako si i rekla ,obavila sam pregled i stanje organizma je dobro.
sutra idem na papu i briseve, valjda bude bilo sve ok..da mogu u novu borbu..

[bambus99]

luna draga, prava si hrabrica. i molim te, javi na kad ti bude dogovoreni Cr, da se znamo radovati s tobom dolasku tvoje sricice.

tikica od sveg srca ti zelim da brzo krenete u novi postupak, i naravno jednu jako lipu veliku betu. znam i sama kako je to kad se ceka onih jakkkoooo dugih 15 dana do vadenja bete, koja je to nervoza i iscekivanje...... prosla sam to..... ( 2x AIH- bez uspjeha). nina i tebi naravno

nasoj KLARITI saljem hrpu ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ~~~ za sutra. u mojim si mislima i molitvama.

patrik,lasta, nina, renchy, bzara,......

[luna09]

Nemoj mi se Tikice zahvaljivati molim te.Pomno cemo pratiti ovde sta se desava i biti tu da navijamo i budemo uz tebe dok se trudnoca ne desi a onda polako i onih 8 meseci do kraja.Cilj je naci lek za dusu i nastaviti zivot,svoje izgubljene bebice sigurno nijedna nece zaboraviti ali mora nauciti da zivi sa tim bolom.Sa detetom u narucju ce biti koliko toliko lakse.
Bambus99,ja se nisam javljala u periodu kad sam prozivljavala najteze trenutke ali sam stalno citala sta pisete i tvoja trudnoca je isla nekako uporedo sa mojom pa sam bas pratila sta se desava i radovala se dolasku tvog decaka koji je stigao 17 dana pre mog.Javicu naravno kad ce mi zakazati carski ali priznajem da imam neki strah.Prvi put se nisam plasila nicega,drugi put mi je samo bilo vazno da beba bude dobro a sad valjda kad imam dete imam i neki strah kako ce se sve to zavrsiti.Trudim se da ne mislim puno o tome ali eto desi se da se uplasim.

[danas]

Drage mame anđela, ovo je prvi put da vam se javljam na ovoj temi. Do sada nisam imala snage ništa ni napisati bez plakanja, ali proteklu godinu dana sam vas citala svakodnevno. Onda kad mi je bilo najteže pomogle ste mi da ostanem pribrana i da iznesem trudnoću do kraja. Moj prvi ivf je bio uspjesan i saznavsi da nosim trojke bila sam presretna,a ujedno i prestravljena jer sam znala koje to rizike nosi. Pretrazujuci net naisla sam na pricu o osijek i njene tri anđelice i misleci kako ja to ne bi mogla prezivjeti nisam ni slutila da ce mi ona pruziti utjehu. Nosila sam jednojajcane blizance i jos jednu bebu. Blizance sam izgubila u 18 i 24 tjednu, a rodila sam ih zajedno sa mojom zivom bebom u 41-om tjednu. S jedne strane sam osjecala ogromnu srecu, a sa druge strane neopisivu tugu, tek tada sam ih mogla oplakati. Eto od poroda je proslo skoro 7 mjeseci i nema dana da ne pomislim na njih. Sa mojim miskom je puno lakse jer on treba normalnu i jaku mamu, ali bol nije nista manja.
Svim mamama anđela saljem veliki zagrljaj.

[Beti3]

Tvoja sjeno,kao sto vidis neces zaboraviti svoju bebu nikad bez obzira sto ce zivot krenuti dalje,sto ces ponovo biti srecna,smejati se.Vise od tri godine je proslo od smrti moje bebe i mnogo toga se izdesavalo ali je nikad necu zaboraviti,majcino srce ne zaboravlja draga moja.Ono sto mozes da ucinis jeste da dostojanstveno i hrabro ides dalje kroz zivot jer ces tako i svom detetu pokazati da si bila dostojna da mu budes majka.Malo vremena je proslo i to se nece desiti odjednom ali kada osetis da nesto mozes da uradis ti uradi,nemoj sputavati sebe misleci da si time izneverila svoje dete jer nisi i nikad neces.

luna, divno pišeš, a ovo moram ponoviti jer točno opisuje kako dalje.

[nina70]

Luna, Bambus, Danas hvala na utješnim riječima.

Lasto čuvaj svoju bebicu. Od srca ti želim bezbrižnu trudnoću i lak porod.

[luna09]

Ima li vesti o Karliti?Kako je prosla transfuzija danas?

[bambus99]

klariti nam je proslo dobro, nisu mogli dati puno krvi pa ce nanovu napraviti transfuziju u petak. evo sta nam je napisala prije neka 4 sata u nasoj maloj grupi na fb: evo maloprije uzv , puno bolje se kreće i gurka me točno na mjesto uboda, sad osjetim...neka, neka samo lupa...

luna, skoro pa zajedno mozemo rodendan slaviti

danas.....

[tikica78]

klarita ljubimo te.. sretno i dalje!
luna hvala ti beskrajno ..nadam se da ćemo uskoro odbrojavati dane do moje bete.. eto to je moja utjeha -nada za novom trudnoćom.
jedino me to drži..

[luna09]

Molimo se i dalje za Klaritu i njenu bebu,treba puno snage da se sve to izdrzi.
Tikice,to i treba da te drzi jer jednom si ostala trudna pa ces sigurno i drugi put.Samo ti pisi i javljaj sta se desava,dani prolaze i verujem da si svakim danom sve blize sreci.
Patik,gde si?Kako si?

[luna09]

Tek sad vidim sta je napisala Danas.Izvini draga.Taj tvoj slatki misic sa avatara je tvoja snaga a nasi andjelcici nikada nece biti zaboravljeni.Znam da svaki dan pomislis na njih i verovatno ce tako biti uvek ali kao sto kazes nasa deca trebaju jake mame a mi to jesmo.Veliki zagrljaj tvom misicu i tebi i nadam se da ce na avataru uskoro biti jos jedna beba da ublazi mami bol

[bambus99]

evo lipih vijesti do nase klarite. evo sta nam je napisala na fb:
evo mene s vijestima. ova transf je također prošla dobor (hvala Bogu na dobrom dr) .Bebici je nakon sat vremena normalno radilo srce, dinamika disanja je bila ok. tekućine oko oragna još ima ali dr kaže da je to proces. Uglavnom bebica se sada ne pati. To mi je najvažnije. sada dr ide na put do utorka ali je naložio drugima da svaki dan do tada me gledaju na uzv. U uto će mi reći kad će druga transf.Vjerojatno ranije nego je msilio jer kod mene ta antitijela su jako agresivna i bit će dosta transf do kraja. Daju mi antibiotik venozno da spriječe inf posteljice .Imala sam kontrakcije ali hvala Bogu bez posljedica. Opet zahvaljujem Bogu i hvala svima na potprori. Idemo dan po dan.

[Patik_moj <3]

Boze, kako je klarita jaka! Ne mogu vjerovati koja pozitiva iz njenih rijeci!Hvala Bogu, sve ostalo sada bi bilo lose...<3

Draga luna, evo mene!
Da kazem da sam dobro, bas i nisam. U posljednje vrijeme jako sam tuzna i puno placem. U utorak nam je u posjeti bila babica koja me je porodila i pricala kako je moj maleni odmah otvorio okice i poceo plakati. Sa suzama u ocima je gledala njegove slike i sobicu.Kaze da se uz nas jako povezala vec na samom porodu, jer odavno takav par nije imala. Valjda je mislila na mog muzica koji je pun strpljenja i ljubavi stajao uz mene sve te sate. Jako mi je znacila ta posjeta, opet sam mogla nakratko prozivjeti najljepse trenutke s njim.
Mm i ja jos uvijek odlazimo psihicu. Volim kod njeg sto se trudi otkloniti svaki moguci osjecaj krivice, griznje savjesti vezano za trudnocu i sami porod. Uci nas zdravo tugovati. I to puno znaci. Ja se borim sa tzv.flashback-ovima, koji me najvise muce kad sam medju ljudima. Jednostavno iznenada dodje tuga, strah, panika i ogromna nesigurnost, osjecaj zedji itd. Psihic kaze da cemo se probati izvuci bez lijekova, pa cemo vidjeti kako dalje. Nazalost imam vec par neprozvakanih situacija iz djetinjstva, koje otezavaju sam oporavak.
Inace, danas idem svom andjelu urediti grob...Jako ce mi faliti sto mu necu moci odlaziti dva tj.poslije Uskrsa, to je prvi put da ga ostavljam i cini mi se jako tesko.
Luna, jesi saznala termin za porod? Tako ti zavidim :D tako bih rado spacirala sada sa ogromnom trbusinom i ocekivala prve trudove. To mi je bio prelijep osjecaj...Koja radost je bila kod nas kad mi je pukao vodenjak!!Nadam se da cu imati mogucnost jos barem jednom osjetiti to...Saljem ti veeeeliku pusu, uzivaj u udarcima svog macica!

@tikica, i ja se radujem tvom novom postupku! Sigurna sam da ce sve biti dobro ovaj put! Mislim da vec pomisao na buducnost i novu trudnocu je veliki korak naprijed. To je valjda ono sto svaka mama Andjela zeljno ocekuje!!Drzim ti fige!Pusa

[mačkulina]

A ja kao da me nitko opekao kažem:necu! Iako mi srce drzi tu bebu.. Bojala sam se jako da se na rasplacem ako uzmem to dijete.. Kasnije sam se našla u situaciji da sam ga morala pridrzati , i uzela sam ga.. Obuzela me neka toplina, razmišljala sam :BOze kako mi savršeno leži malo stvorenje u naručuju.. Prešla sam jos jednu veliku stepenicu..i dobila sam snagu da ustrajem i dobijem i ja svoje zlato u naručuje..necu se predati nikad nikad!

prva beba koju smo izgubili u 7 mjesecu trudnoće bio je dečko
kada sam ponovno zatrudnila, naravno d mi je bilo svejedno koji je spol ali u prikrajku srca am molila Boga da ne bude muško, samo ne muško... da manje boli... jednostavno poslije dečka ja nisam bila spremna na dečka.
I bi cura.
Kada sam teći putzatrudnila opet ista priča... i opet bi cura...
i sad u ovoj trudnoći, prvi put sam poželjela uzeti muško dijete u ruku... i mslim da sam spremna...

htjedoh reći, svaka ti čast... meni je trebalo 5 godina da napravim to što si ti, ja sam bježala od malih beba

[mačkulina]

svima vam puno dobrih vibracija šaljem

[a72]

klarita ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
mackulina , svaka cast! a 40 nije ruzno doba, nekad mozda bilo , a vidis da se sa 40 i te kako zelje ostvaruju

[adal]

Trudnice nase kako ste vi,nije vas dugo bilo,kako bebe napreduju

[mačkulina]

hvala na pitanju, mudrac reče.. onako si kako ti je stanje duše.

e pa moje je da sam zabrinuta.
Pošto mi je 40 ta i napravila racz kariogram je pokazao da nam stiže zdrava cura... mojoj sreći nema kraja .. zdrava.. to je najbitnije.
I u 24 tjednu opipaše da mi se u 10 dana cerviks sa 4 cm skratio na 3 cm i ja završila na doslovnom ležanju ali doma.
Ok ja sam trećerotkinja ali premalo sam trudna (tek 25 +1) i svjesno mi se ne riskira.
Malu mi čuva šogor, muž u USA na mjesec dana, u zg nemam nikog, susjedu plaćam da mi pegle, čisti, malu kupa i nosi (ipak ima 16 kila) a ja eto čekam slijedeći pregled i strahujem.

trudnoće su za mene jako jako teška psihička stanja, možda zato što sam prvo izgubila a onda poslije dobila...
kolegica mi prvo dobila 3 pa onda četvrto izgubila, nekako se dobro drži (zbog ovih troje) ...
ili je to do čovjeka samog i njegove psihe ne znam....

Ali ako dočekam 37 tjedan napraviti ću isto kao i sa malom.... kleknut ću i sklopiti ruke i moliti ga carski da ju vadi iz mene, uvijek imam osjećaj da je mojoj djeci bolje izvan mene nego u meni, i opet me je strah da bih ju u sebi mogla ubiti...

na normabelima sam stalno, zabijena strah me i pomisliti o pozitivnom ishodu, razmišljam od pregleda do pregleda... i tako mi je lakše....

O mame drage, zašto smo mi one koje su ovo morale proći?
u drugom sam tromjesječju sad se bliži treće a mene horoh obuzima... u trećem sam ju izgubila

Pusam vas sve i hvala vam što me ovakvu sjebanu uopće itko želi čitati

[luna09]

Klarita je heroj ali verujem da je zato i izabrana da prodje sve to jer ona to moze.Boze,kako to nekako ruzno zvuci kad se kaze ali stvarno pocinjem da verujem u ono sto je jedna od vas ovde napisala a sto sam i sama odavno cula da su samo izabrane mame mame andjela.Mozda je lakse kad se veruje u to a mozda je tos tvarno istina jer citajuci ove stranice nekoliko godina unazad videcete ovde mnoge zene heroje cija srca ostadose zauvek ranjena ali koje idu dalje kroz zivot sa svojim cedom u rukama.Teska mi je tema o Bogu pa sam tamo napsiala samo koju recenicu,nisam jos nacisto sta je i kako je pa dok ne budem shvatial sma ne mogu ni drugima pomoci.
Draga Patik,bas je dirljivo ali u isto vreme i tako lepo i nezno to sto sste imali susret sa sestrom koja je vaseg sina drzala po rodjenju.Eto i sestra je bila neka posebna zena koja vam je ponovo na trenutak vratila vaseg sina a to je zato sto je i ona izabrana da drzi pravog andjela.Vera u Boga je poljuljana,ne shvatam ili majcino srce nece da razume ali ono u sta cvrsto verujem jeste da su bebe koje su isto tako odabrane da se rode i ubrzo napuste ovaj svet nista drugo nego zlatni andjeli.Najezim se kad procitam latikin potpis gde pise ne moze kazna biti andjel na dar.Tako mnogo treba da se to razume i prihvati jer u toj recenici je sve receno.
Dobro je sto idete kod psihijatra,tesko covek moze sam da se izvuce iz toga.Ja sam pila neke antidepresive mesec i po dana a onda sam prestala.Mislim da su pomogli u tom uravnotezavanju hormona u mozgu posle porodjaja,tako mi je dr objasnio.
Pisala sam da mi nemamo mesto gde bi otisli nasoj devojcici i to boli ali kasno je da se kajemo.Ona je u nama kao sto je i vas decko u vama i to sto neces obilaziti grob par nedelja ne znaci da neces biti sa njim.Bices uvek sa njim i on sa tobom.To je neraskidiva veza koja ce trajati dok smo zive.
Ja jos uvek ne znam datum porodjaja ali bi trebalo biti negde do Uskrsa.Ove nedelje idem na kontrolu pa ce mi nadam se reci nesto konkretnije.Ubrzo ces i ti imati stomak pa ces se gegati bas ovako kao i ja sada.Trudnoca je neponovljiv osecaj,tako tesko a tako divno i blazeno stanje.Naravno da postoji ogroman strah kako ce se sve zavrsiti ali nekako uspevam da rasteram te crne slutnje kad pocnu da se motaju po glavi.Kad pomislim da je ovo mozda poslednji put da sam trudna bude mi zao pa pomislim hej pa tek mi je 37 do 40 bi mogli jos jednog bebca.Ma samo da su zivi i zdravi i da mi ostanemo ciste svesti i zdrave pameti posle svega pa ce sve biti lako.
Tikice,kako si ti ovih dana?Kad kreces u akciju?Jesu li brisevi ok?Samo hrabro napred,ima vremena a mi smo tu da navijamo.
Mackulina,i ja sam prvu bebu izgubila i posle toga dobila sina a za neki dan ocekujem jos jednog.Meni je beba umrla nekoliko sati posle rodjenja i tacno znam taj strah koji ti sada osecas.Ti se plasis treceg tromesecja a ja porodjaja.Mnogi kazu koja je verovatnoca da se tako nesto ponovi ali bez obzira na sve strah postoji i bicemo sigurne tek kad uzmemo zivu i zdravu bebu u narucje.Dan po dan i mora biti na kraju dobro,MORA.To stalno govorim sebi jer u suprotnom bih poludela.

[adal]

Mačkulina,Luna
bice sve u redu,a sa strahom smo sve na TI uvijek ce biti prisutan jer smo prosle to sto smo prosle,ali mora biti dobro ovaj put,treba vjerovati jer onda se sve cini moguce...

[klarita2]

bok drage moje da se i ovdje kratko javim.
imala sam 3 transf od sada.druga je bila najbolnija...jako.ova je bila manje bolna jer sam si zadala zadatak da budem smirena. međutim kontrakcije su bile puno jače, bol se širila u leđa pa su se dr mlao uspaničili. srećom trajalo 15tak min.
inače me upozoravaju da je to ono čega se boje, kako moram često na transf onda imam stalno kontrakcije i da n edođe do inf posteljice.nadam se da neće ali nikad se ne zna.
zadovoljna sam i zahvalna Bogu na svakom novom danu i svakom udarcu bebe jer jedino tako guram naprijed. svaka transf je strah, neizvjesnost, mm bude ovdje svaki put, jadničak jako bude prepadnut...poslije bude sa mnom u sobi, mazi me..daje mi jest...da on nije sa mnom tada mislim da bih pukla.

Tužna sam jer moja K sutra iam 7rođe, slavi ga u uto, psolala sam joj neki poklon, jako mi fali.,...ali čim počnem o tome misliti dođu mi suze a ja sebi ovjde ne dopuštam suze.
Inače nakon 2 tranf one hitne , (bebica još ima tekućine oko glave) sam puno plakala u sobi jer sam se sjetila moje M i kao da sam tek tog trenutka shavtila kako sam je izgubila i kako me dr nisu pazili kako treba. mm je tada rekao da na to ne mislim nego se orijenitram na ovu bebu...ali jednostavno mi došlo.

žao mi je što ne stignem pročitati vaše priče , vidim da puno vas ima koje ste odlučne ponovno pokušati i to mi je drago.evo meni su ovdje dr rekli da odavno nisu imali ovako težak i rizičan slučaj kao moj a opet sam se odlučila i ne želim ništa drugo nego se nadati da ću imati svoje dijete u naručju živo i zdravo do ljeta.

sve vas pozdravljam i grlim jako.

[a72]

Klarita samo hrabro naprijed ~~~~~~~~~~~~~~~~~ ,zato sljedeci njen rodjendan svi zajedno sa bebicom !

cure jeste vidjele : http://forum.roda.hr/threads/72607-S...nase-mandy-!!!

[Optimisticna]

klarita draga drži se. Svjesna si da sve to vrijedi djeteta, i riješenje tvog problema postoji, na tome radite i to je to. A šta doktori govore- bolje im je da šute i rade a ne da uznemiruju glupostima trudnce. Znam to iz vlastitog slučaja. Sve u svemu želim ti da ti bolničko vrijeme prođe u dobrom društvu sa zanimljivim cimericama (da ni jedna ne hrče), i da ne bude nikakvih komplikacija. A dobrog i uplašenog mm voli najviše na svijetu, teško je jako i njima kad se tako nešto dešava, koliki pobjegnu a takvima kao što je tvoj skidam kapu do poda.... držte se oboje!!

[Patik_moj <3]

Potpisujem Optimisticnu!Draga klarita, samo naprijed!!Uspjet cete vas dvoje to!

Optimisticna, kako si nam ti? Kako bebac?Pusa

[klarita2]

optimističnada, kako si nam? bebica?

mm je predivan, nema šanse da ne dođe kad je transf i ostane do sutradan da se uvjeri da je sve ok.Falimo jako jedno drugom, ovo nas sve više povezuje .

čekam danas vijseti o 4transf , mogla bi biti ovaj petak jer su dugi praznici pred nama. Beba je jučer izgledala super!još je anmeična ali manje. rodit će se anemična ali treba sprječavati hidropse.

[Patik_moj <3]

Draga klarita, ne samo da si ti veliki borac nego i tvoja bebica!!Pa sto ona sve izdrzi da svoju mamicu ucini sretnom! Nek joj Bog dragi podari snage, da sve izdrzi do kraja i dodje nam zdrava i vesela na ovaj svijet!
I nema nista ljepse nego citati da imas veliku potporu od muzica. Oni su nasi stupovi koji nas podupiru, da se i uprkos teskim burama i nevremenu ne slomimo. Kad smo izgubili Patricka bojala sam se da ce nas brak propasti, ali u biti mi smo postali jos povezaniji. Sada znam da je bio iskren kad je izgovarao rijeci na Oltaru-u dobru i zlu.<3

[luna09]

Klarita,dace Bog da tvoja bebica i ti sve ovo pregurate i da za neki mesec budete jedna srecna porodica a da svi ovi dani koje sad prolazis budu daleko iza vas.
Ja sam juce u okviru generalnog sredjivanja stana(svaki dan uspem bar jedan deo da sredim i nadam se da cu do porodjaja zavrsiti) otvorila i fioku koju ne otvaram cesto.U njoj su izvodi iz knjige rodjenih i umrlih moje devojcice,slicice i film sa 4d ultrazvuka,pozitivan test trudnoce,disk sa mojim slikama iz te trudnoce koje nikad nisam i nikad necu uraditi,izvestaj sa obdukcije,telegrami saucesca.Nisam plakala.Polako sam samo prebirala po tim papirima koji su na neki nacin fizicki dokaz da je postojala.Vratile su se slike,secanja.Nedostaje mi.Nikada necu videti kakva bi bila moja devojcica sad sa vec nesto vise od tri godine,necu joj oblaciti haljinice,cesljati kosicu i praviti pletenice...Tako kratko je bila sa nama a tako puno nam ostavila da se secamo i za tako kratko vreme toliko ljubavi dobila.Nadam se da oseca to.Nadam se da ce me ona sacekati kad dodje taj dan da odem na mesto gde je i ona.
Kad sam izasla iz sobe prvo sto sam videla bili su mm i moj sin kako gledaju crtani film i smeju se.Shvatih koliko sam srecna sto imam njih,sto imam i ovu bebu u stomaku.Ne razumem zasto je moralo da se desi to sto se desilo ali ne zelim da mislim da sam kaznjena.Imam andjela,imam sina i jos jednog sina na putu-to nije kazna.Valjda sam sad pred porodjaj u posebnom raspolozenju zbog svega pa onda neke svoje misli podelim ovde sa vama jer tesko da bi neko drugi to razumeo.

[Patik_moj <3]

Draga luna, evo extra sam prekinula peglanje da ti napisem par redaka...znam kako je meni kad mi je tesko, navratim svakih 5 min. da vidim je li netko pisao :D
Nazalost, nista pametno ti nemam za reci, osim da je normalno da se sa tugom sjecamo svojih Andjela. Posebno sada kada si ponovno pod cudnim hormonalnim promjenama. Ima dana kad mogu na Njeg misliti bez da zaplacem, mogu pricati o mojoj divnoj trudnoci...ali nazalost i onih teskih, kao danas, kad sam cula da mi je prijateljica rodila. U trenu se opet moj svijet srusio. I tako stalno, dizem se, i opet me nesto spusti na dno.
Sigurno i sada tvoja velika pupa i osjecaj pred porod uvelike priziva stare osjecaje i sjecanja, kada si nosila svoju mrvicu.I moguce da ce dugo jedina asocijacija na trudnocu biti upravo ona.No, to i treba tako biti. Oni ne zive u nasim narucjima, zato im moramo podariti nase misli i srce, jer jedino tamo se susrecemo s njima.
Zelim ti mirne zadnje dane trudnoce, da uzivas u svojoj pupi, mazis svoga pisonju i po treci put postanes ponosna mamica!Odoh se sada opet primiti pegle! Do skora!

http://www.youtube.com/watch?v=kR-Tx...eature=related i evo jedna pjesmica za kraj da napuni tvoj Duh nadom i hrabroscu! Ne boj se...

[luna09]

Draga moja Patik,ne mogu ni da napisem sta osecam posle ove pesme.Hvala ti beskrajno!
Umesto ja da tesim tebe jer tvoja rana je jos sveza i krvari ti tesis mene.
Zao mi je sto nisam dosla ovde onda kad mi je bilo najteze,mnogo znaci kad mozes reci ono sto osecas i sta ti se mota po glavi a da znas da te onaj koji slusa savrseno razume o cemu pricas.Imala sam faze kad sam mislila da nije u redu da osecam ljubomoru prema zenama koje su trudne,koje nose bebu u narucju.Plasila sam se da ne postanem zla,zavidna na necemu sto je blagoslov.Kasnije sam videla da je to NORMALNO posle svega osecati,da to osecaju i druge zene koje su prosle kroz ovaj pakao.
Draga Patik,zao mi je sto sam te odvojila od pegle ali si bar predahnula od posla.

[Patik_moj <3]

Draga Patik,zao mi je sto sam te odvojila od pegle ali si bar predahnula od posla.

Tesko mene odvojit od posla :D

Ja sam na svu srecu vec od samog pocetka zbilja bila okruzena odlicnim timom lijecnika,psihoterapeuta i babice, koja je upravo zato educirana za pomoc roditeljima koji su izgubili dijete, pa sam vec od samog pocetka dobila "dopustenje" za svoju tugu, bol, ocaj,ljubomoru pa ponekad cak i mrznju. Ta babica mi je jako puno znacila...sjecam se kad smo sahranili Patricka ona je dosla u ponoc, jer je meni bilo lose i plakala sa mnom. NJenom preporukom sam i pocela traziti forum na kojem cu moci pisati kad mi je tesko. I pomoglo je puno, i mm-u i meni, jer smo zajedno pisali, citali i plakali. Tu kod nas se zbilja sa velikim respektom odnose prema obiteljima andjela, pokusavaju biti podrska u svakom smislu, zovu non stop na razgovore da vide kako smo i jel mogu jos sto uciniti. Cijeli nas slucaj su preuzeli da ispitaju da li postoji mogucnost ponavljanja, iako to ne moraju. Ali dobro, sad sam malo skrenula sa teme ali ipak mislim da iako je proslo dosta vremena odkako je tvoja curica umrla, trebas se preispitati da li su rane dobro zarasle ili postoji mogucnost da se uvijek otvore. Da zacijele, nikada nije kasno...i danas mozes pricati o tome ako zelis, pisati kao da je bilo jucer. Mi cemo te pokusati tjesiti i naravno iz osobnih iskustava dati koji valjan savjet
Drago mi je da ti se pjesma svidjela. Ja danas cijelo poslijepodne slusam duhovnu glazbu i pokusavam ponovno razgovarati sa Gospodinom. Odlucila sam, ako je Patrickova smrt morala biti, zelim zbog njeg, da ona dobije na znacenju, tako sto su ja postati bolja osoba...ne zelim mrziti i osjecati zavist! Zelim svima dobro, jer sam i ja dobila jedan prelijepi dar-mog Patika

[Optimisticna]

hej!!!!
hvala na pitanju djevojke, mi smo super. Za ravno tjedan dana idemo na pregled kod gin. Veselim se ultrazvuku jer je beba jako aktivna, javlja se svaki dan udarcima i okretima koje ne mogu ignorirati. Malo mi je čudno kako imam aktivno dijete, a trbuha praktički nigdje. Nisam baš za svoje redovne traperice, nosim trudničke ali gumice su stisnute do kraja i još mi vise. Dobila sam do sada dva i pol kilograma a u četvrtom sam mjesecu. Jedem normalno i buša kao da se samo nazire, ne znam gdje to djetešce ima mjesta. Zubarica kaže da izgledam kao da sam se najela graha i to je to od trbuha. Samo čekam da odjednom buknem, zapravo jedva čekam trudnički trbuh. Kad ste vi dobile trudnički trbuh, tj. kad ste počele naglo rasti? Ovo mi je treče a još nisam imala trbuha....

[nina70]

Klarita ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Mačkulina
Patik_moj, drago mi je da ste se ti i m još više zbližili. Vidim da mnogi parovi prolaze krize u ovako teškim situacijama, a ja sam mislila da smo mi izdvojeni slučaj. Ima dana kada smo jako bliski, a ima i onih drugih. Nadam se da ćemo i mi iz svega izaći jači i bliži.
Luna, užasava me činjenica da će nam srce zauvijek ostati slomljeno........

A sada nešto što se tiče religije: vjernici smo mada smo rijetko išli u crkvu, uglavnom na moju inicijativu. Odmah nakon gubitka našeg anđela muž se posvađao s Bogom, a ja sam ga smirivala i govorila mu da ne smije tako. Nakon toga došlo je do obrata; najavio mi je da za Uskrs trebamo u crkvu, ali sad ja ne mogu (ili ne želim). Samo pri prolazu pokraj crkve mi navru suze na oči. Čitala sam da su mnoge od vas našle utjehu u crkvi i vjeri. Ja sam u trudnoći imala veliku potrebu za vjerom i tada sam gotovo svaku nedjelju sa svojim malenim bila na misi. Da li sam zato sada ljuta na Boga? Ne želim biti ljuta ni na koga, ali to je jače od mene. Prije par godina sam ga silno molila nešto i rekla mu nek mi uzme što god želi samo da mi se ta želja ispuni. Želja mi se ispunila i bojim se da je zauzvrat uzeo mog anđelića. Vjerovatno ćete misliti da sam luda, ali to mi se stalno mota po glavi. Moja želja nije bila materijalna, molila sam se za nečije zdravlje........

[Kejt]

Samo pri prolazu pokraj crkve mi navru suze na oči. Čitala sam da su mnoge od vas našle utjehu u crkvi i vjeri.

meni se i inače znalo dogodit da plačem u crkvi. nakon svega to se bilo jako intenziviralo i plakalo mi se i vani, pred crkvom, u prolazu
sve je nekako dolazilo na svoje kako je moje drugo dijete, dugino dijete, raslo
sad me zna neka pjesma ili psalam isto dovest do suza, ali drugačije

stalno nešto tražimo od boga, tako i ja
evo baš jutros sam razmišljala kako ga vjerojatno više ništa neću tako žarko molit kako sam mu se molila za nju, meni je zbilja sve dao
ima jedan kipić kod nas u crkvi u koji sam stalno gledala i mislila - evo me, sve znaš, i kako sam i što želim ... sad gledam u taj kipić i taaako sam sretna i isto mu ništa ne govorim, samo pomislim kao i onda - evo me, sve znaš i hvala

da ne mislite sad ne znam što, isto sam bila i ljuta i sumnjala i postavljala sam kojekakva pitanja sebi i još više drugima za koje sam znala da znaju i vjeruju više od mene; tako je i trebalo bit, ne bih bez toga došla gdje sam sad

sretno vam cure, ne dajte se

[klarita2]

transfuzija sutra oko 11-12. Uf! već 4.,!!!!!
još sam se jutros posvađala s mm i sad sam koma...umjesto danas pop dolazi sutra uj...a uvijek dođe dan prije...a sad se zakačili i on kao iz inata. A ja naravno ovdje u ovoj atmosferi puknem.

[Patik_moj <3]

Klarita, razumijem da ti je sada tesko nakon svadje, ili trzavica sto god da je bilo. Sigurna sam da je i tvoj muz lagano iscrpljen od svega, pa ako imas jos snage probaj ga nazvati i reci da ga volis!! Ovakvo stanje ne pase ni tebi a ni bebici...A ako nemas snage za to, onda ostani sa nama, mi cemo uvijek biti tu da te utjesimo! Evo mene jos malo pa u Zg-u, zovi ako trebas drustvo! Ja cu te uspavati i maziti trbuh, neces ni skontati :DDDDajd ljubim

[crvenkapica77]

Pozdrav

nazalost sa sa teme "trudnoca nakon MPO" se prebacivam ovdje....kod mene je jos sve frisko, ali moram pisat , moram se nekom otvorit ....
i ja sam mama jednog anđela , male toliko zeljene curice koja nas je napustila u 21tt
desilo se u nedjelju ....jos je friska bol...
ne prica mi se sa obitelji, ni s kim..mobitel je ugasen rekla sam da mi ne dolaze i ne zovu me...
mislim da bi s vama mogla razgovarat , zato sam tu...

[Optimisticna]

crvenkapice žao mi je.... napiši nam šta se desilo...uf ovo je strašno teško
tu smo sve, samo piši

[latika]

crvenkapice jako mi je žao zbog vašeg gubitkapretužno je to kad se netko bori godinama da zatrudni pa onda izgubi dijete
neka si se nama javila, pričaj o svemu, kako se osjećaš, kako se to desilo, izbaci iz sebe kad skupiš snage. I meni je dugo mobitel bio izgašen nakon smrti blizanaca, nisam htjela nikoga ni čuti ni vidjeti , samo najužu obitelj.

[latika]

klarita~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~1 da sutra sve prođe u najboljem redu!