Jani hvala na riječima utjehe.
Jednostavno sve mi moramo proći fazu tugovanja. Za krenut dalje i opet ni ja nisam sigurna, sve to kako bi se reklo "visi" u zraku. Na neki način to mi je samo trunčica nade da možda, nekad, usudit ću se opet krenuti na novu trudnoću (kako je psihički preživjeti e to zbilja ne znam)
I suprug i ja smo staložene i psihički jake osobe, ali ovakva situacija jednostavno dotuče. Svi oko nas, sad nas žale i govore jadni oni toliko im je trebalo da uspiju zatrudnit , i onda se dogodi to što se dogodi. Ali način začeća nema veze, jer moja bol nije ništa posebnija ni drugačija od žena koje mogu zatrudniti prirodnim putem. Kad doživimo ovakvo nešto sve mi osjećamo istu bol i tugu. S vremenom znam da će biti lakše i da će život krenuti dalje, ali ovo nikad neću zaboraviti, a moj anđeo će zauvijek biti u mojem srcu.
bzara i drama_queen