Nemoj mi se Tikice zahvaljivati molim te.Pomno cemo pratiti ovde sta se desava i biti tu da navijamo i budemo uz tebe dok se trudnoca ne desi a onda polako i onih 8 meseci do kraja.Cilj je naci lek za dusu i nastaviti zivot,svoje izgubljene bebice sigurno nijedna nece zaboraviti ali mora nauciti da zivi sa tim bolom.Sa detetom u narucju ce biti koliko toliko lakse.
Bambus99,ja se nisam javljala u periodu kad sam prozivljavala najteze trenutke ali sam stalno citala sta pisete i tvoja trudnoca je isla nekako uporedo sa mojom pa sam bas pratila sta se desava i radovala se dolasku tvog decaka koji je stigao 17 dana pre mog.Javicu naravno kad ce mi zakazati carski ali priznajem da imam neki strah.Prvi put se nisam plasila nicega,drugi put mi je samo bilo vazno da beba bude dobro a sad valjda kad imam dete imam i neki strah kako ce se sve to zavrsiti.Trudim se da ne mislim puno o tome ali eto desi se da se uplasim.