bok drage moje da se i ovdje kratko javim.
imala sam 3 transf od sada.druga je bila najbolnija...jako.ova je bila manje bolna jer sam si zadala zadatak da budem smirena. međutim kontrakcije su bile puno jače, bol se širila u leđa pa su se dr mlao uspaničili. srećom trajalo 15tak min.
inače me upozoravaju da je to ono čega se boje, kako moram često na transf onda imam stalno kontrakcije i da n edođe do inf posteljice.nadam se da neće ali nikad se ne zna.
zadovoljna sam i zahvalna Bogu na svakom novom danu i svakom udarcu bebe jer jedino tako guram naprijed. svaka transf je strah, neizvjesnost, mm bude ovdje svaki put, jadničak jako bude prepadnut...poslije bude sa mnom u sobi, mazi me..daje mi jest...da on nije sa mnom tada mislim da bih pukla.

Tužna sam jer moja K sutra iam 7rođe, slavi ga u uto, psolala sam joj neki poklon, jako mi fali.,...ali čim počnem o tome misliti dođu mi suze a ja sebi ovjde ne dopuštam suze.
Inače nakon 2 tranf one hitne , (bebica još ima tekućine oko glave) sam puno plakala u sobi jer sam se sjetila moje M i kao da sam tek tog trenutka shavtila kako sam je izgubila i kako me dr nisu pazili kako treba. mm je tada rekao da na to ne mislim nego se orijenitram na ovu bebu...ali jednostavno mi došlo.

žao mi je što ne stignem pročitati vaše priče , vidim da puno vas ima koje ste odlučne ponovno pokušati i to mi je drago.evo meni su ovdje dr rekli da odavno nisu imali ovako težak i rizičan slučaj kao moj a opet sam se odlučila i ne želim ništa drugo nego se nadati da ću imati svoje dijete u naručju živo i zdravo do ljeta.

sve vas pozdravljam i grlim jako.