Drage Athana i Misekica2011 hvala na potpori. Pod velikim sam stresom (i na poslu i doma) ali trudim se i držim ga pod kontrolom. Kad počnem pucat po šavovima onda duboko udahnem i kažem si: gusko, ne živciraj se oko gluposti (posla) - sve je to prolazno i nebitno....i odmah se oslobodim stresa. Više si ne želim dozvoliti živciranje oko posla ili materijalnih stvari (samo da to još dopre do moje podsvjesti
Draga Patik, daj si vremena. Već sam sto puta rekla da vjerovatno ne bih ni ja srljala u novu trudnoću da mi ne otkucava biološki sat. Nisam ni ja pustila svog anđela a već bih drugu bebu. Željela bih ga pustiti jer je teško podnjeti toliku patnju. Svaka ima neku svoju priču u pozadini koja utječe na naše odluke. Ti si se tako hrabro držala na početku pa je moguće da nadoknađuješ zatomljenu tugu. Slično je kod mene, toliko mi je bilo naporno na poslu zadnjih mjeseci da nisam stigla pomisliti na ništa osim posla. Međutim, kad ostanem sama nastane užas. Kad god sam besposlena misli krenu. Teško je, naročito što se nitko oko nas ne zna nositi s našom nesrećom. Sve je to ljudski i ako si same ne pomognemo neće nam nitko. Ja sam jučer popodne više od sat vremena tulila, a par sati kasnije sam se već smijala gledajući neki film. Mislim da će mi tako biti još dugo dugo. Vjerovatno sve imamo užasne oscilacije raspoloženja; kod mene to izgleda kao da stalno imam PMS. Samo da ja dobijem novu šansu i biti će mi malo lakše, u suprotnom ne znam kako ću dalje. Pusa svima...
 |
|||
