I evo prođe godina dana... Kao da je jučer bilo se sjećam toga dana. Popodne smo bili zajedno. Gledam ga, plačem, doktorica kaže da ga ništa ne boli. Ja sam slomljena, ne želim da se muči. Par sati poslije zvoni mobitel. Kad sam vidjela broj nisam se trebala niti javiti jer sam znala šta se dogodilo. Braco se pridružio seki. Imao je 20 dana. Najduljih 20 dana u mome životu. Ako sam preživjela 2 sprovoda u par dana preživjet ću sve bitke u životu. Nema dana da ne mislim na njih i razmišljam šta bi bilo kad bi bilo. Da je sve prošlo dobro sada ne bi bila trudna. Baš danas sam bila naručena na kontrolu. U 16tt sam i sve je ok. Sretna i tužna u isto vrijeme.