Draga Ives, neka si nam pisala, piši kadgod i štagod, samo da ti bude lakše...puno znači kad neke misli pretočimo u riječi, izgovorimo ili napišemo nekome, posebno onima koji će nas najbolje razumjeti...iz iskustva mogu reći da poslije nekog vremena bude lakše, bude kriza, nekad boli kao da je svježe, ali te krize ne znači da smo slabi, samo da moramo "preraditi" tu tugu...Slažem se, užasno je to što jedna majka mora, ali i može da preživi...Puno znači imati podršku onih koji su to prošli i znati da ćemo preživjeti i mi i dočekati svoje dugice, a onda ćemo im pričati o našim malim anđelima...Ives, Carmina, ostale drage žene, držite se i pišite.