meni nije ok da se jedno unuce voli vise, a drugo manje. o sveki sam vec napisala sto sam mislila...
s druge strane, moja mama - ima petero unucadi (troje sestrinih i dvoje mojih). sestra sa svojima zivi kod nasih staraca, prva je rodila, jedino joj je najmladi mladi od moje djece. moja mama NIKAD nije radila razliku medu djecom. i premda oni zive s dedom i bakom, kad mi dodemo, nema nitko nikakav poseban tretman; svi dobiju jednako, o svima se jednako pozitivno prica, ako digne jedno, dize i druge kad je traze, svi mogu "jahati" po njoj i svi se jednako tako moraju maknuti kad je dosta. ako rade nepodopstine, SVI dobiju jezikovu juhu. sad je doba darivanja i pokloni su manje vise slicni.
ne znam... ok mi je imati poseban odnos s nekim; i ja imam poseban odnos sa sinom, a poseban odnos sa kceri jer su potpuno razlicite osobnosti. ali poseban odnos ne znaci da nekog volim vise, nekog manje. u tome moja mama razmislja podjednako kao i ja: sva unucad je jednako njena i ne radi razliku medu njima u smislu davanja paznje i ljubavi.